Prikaz romana „Gospođa Engels“ Gavina Makreja
Većina posvećenih čitalaca može da izdvoji onu jednu knjigu, koja ih je još u mladosti usmerila i u njima probudila ljubav prema čitanju. Za mene je to Dikensova „Priča o dva grada“, koju mi je u drugoj godini srednje škole dao profesor engleskog jezika. Očarali su me visprenost i vrhunski stil ovog romana, i od tada naginjem i tragam za sličnim čitalačkim iskustvom u savremenijoj fikciji. Zahvaljujući duhovitosti, stilu i tonu, britanski pisac Gavin Makrej svojim debitantskim romanom „Gospođa Engels“ zaslužuje mesto među modernim klasicima.
Autorov nadahnuti prikaz života pomoćnice Fridriha (u romanu je Frederik) Engelsa, Irkinje Lizi Barns odvija se u periodu od 1870. do 1878. godine. Radnja romana se bavi Lizinom i Frederikovom selidbom u London, gde će on biti bliže njegovom drugu i partneru u pisanju, Karlu Marksu. U romanu se prepliću često šaljivo opisani, nevešti, ali uporni Lizini pokušaji da postavi domaćinstvo na noge, dok se bori sa neposlušnim služavkama i trudi se da se uživi u svoju novu društvenu ulogu, i priziva u sećanje na prošlost, iz vremena kada su ona i njena sestra Meri upoznale Frederika koji je došao iz Nemačke da nadgleda očev mlin u Mančesteru.
Impulsivna i naivna Meri je ta u koju se Frederik prvo zaljubljuje i sa kojom počinje zajednički život, obezbeđujući udobnost doma za nju i njenu sestru Lizi. Merina sreća, nažalost, nije dugog veka. Nakon sestrine prevremene smrti, Lizi, sama, uplašena i naviknuta na nov lagodan život, odlučuje da ostane sa Frederikom, uprkos njegovom odbijanju da ozvaniči njihovu vezu. Istini za volju, ona i nema mnogo izbora.
Lizi je praktična žena koja veoma dobro shvata delikatnost situacije u kojoj se nalazi, kao sama, neudata žena tog vremena, i na početku romana dok odlazi sa Frederikom u London, ona iznosi svoje razmišljanje o ljubavi i osećanjima: „Ljubav je zastarela ideja; izlizana vekovima. Postoji ono bez čega se može i ljubav je jedno od toga, hleb i toplo ognjište nisu.“
Lizin nedostatak sentimentalnosti i materijalistički pristup životnim okolnostima su posledica veoma teškog života u ranoj mladosti i njene potrebe za sigurnošću, ali ona ima potrebu i da bude voljena i ubrzo otkriva da je život posvećen banalnim svakodnevnim poslovima domaćice ne zadovoljava. Ona čezne da bude od koristi, i dok se politička situacija usložnjava sa početkom Francusko-Pruskog rata, padom Pariske komune i porastom nezadovoljstva Frederikovim i Karlovim idejama i vođstvu, ona traži od Frederika da je nekako uposli:
„Reći ću da je kuća tegoba s kojom ne želim više da imam posla. Daj mi zaposlenje, reći ću. Stvaran cilj. Ne mogu više da budem srećna živeći u ograničenjima supruge. Pravilno me upotrebi, pošalji me napolje da radim ono za šta sam sposobna. Bez obzira koliko nezgodan zadatak, obaviću ga, samo da me udalji od ovog mesta.“
To je konflikt duboko ukorenjen u Lizinom karakteru – potreba za udobnošću i sigurnošću doma zasnovana na strahu, nasuprot potrebi da bude nezavisna i da aktivno učestvuje u političkim dešavanjima rame uz rame sa muškarcima – upravo taj konflikt Makrejovu heroinu čini zanimljivom, uverljivom osobom od krvi i mesa.
Na samrtničkoj postelji, Lizi dobija poslednji poklon od Frederika, a njen zaključak o čoveku sa kojim je provela život može da se primeni na gotovo svakog, bilo da je izmišljena ili stvarna ličnost:
„Misliš da ćeš, postaviš li dovoljno pitanja, saznati kakvi su, ali nećeš. Misliš da tamo ima nečeg, nečeg što valja naći.Istina je da nema ničeg, samo ono što imaš u glavi o njima.“
Iako „Gospođa Engels“ ne pretenduje da bude istorijski roman, Makrej je u priču vrlo umešno utkao određene činjenice o partnerstvu između Marksa i Engelsa, čitava priča je uklopljena u istorijski kontekst, dok su lične osobine i nedostaci dvojice velikana ostavljeni piščevoj mašti na volju. Bilo kako bilo, ova veličanstvena priča je o gotovo nepoznatoj ženi iza dvojice političkih moćnika, i to takvoj ženi koja nije mogla ni sanjati veće priznanje.
Autor: Dejna Hensen
Izvor: westerlymag.com.au
Prevod: Maja Horvat
Autorov nadahnuti prikaz života pomoćnice Fridriha (u romanu je Frederik) Engelsa, Irkinje Lizi Barns odvija se u periodu od 1870. do 1878. godine. Radnja romana se bavi Lizinom i Frederikovom selidbom u London, gde će on biti bliže njegovom drugu i partneru u pisanju, Karlu Marksu. U romanu se prepliću često šaljivo opisani, nevešti, ali uporni Lizini pokušaji da postavi domaćinstvo na noge, dok se bori sa neposlušnim služavkama i trudi se da se uživi u svoju novu društvenu ulogu, i priziva u sećanje na prošlost, iz vremena kada su ona i njena sestra Meri upoznale Frederika koji je došao iz Nemačke da nadgleda očev mlin u Mančesteru.
Impulsivna i naivna Meri je ta u koju se Frederik prvo zaljubljuje i sa kojom počinje zajednički život, obezbeđujući udobnost doma za nju i njenu sestru Lizi. Merina sreća, nažalost, nije dugog veka. Nakon sestrine prevremene smrti, Lizi, sama, uplašena i naviknuta na nov lagodan život, odlučuje da ostane sa Frederikom, uprkos njegovom odbijanju da ozvaniči njihovu vezu. Istini za volju, ona i nema mnogo izbora.
Lizi je praktična žena koja veoma dobro shvata delikatnost situacije u kojoj se nalazi, kao sama, neudata žena tog vremena, i na početku romana dok odlazi sa Frederikom u London, ona iznosi svoje razmišljanje o ljubavi i osećanjima: „Ljubav je zastarela ideja; izlizana vekovima. Postoji ono bez čega se može i ljubav je jedno od toga, hleb i toplo ognjište nisu.“
Lizin nedostatak sentimentalnosti i materijalistički pristup životnim okolnostima su posledica veoma teškog života u ranoj mladosti i njene potrebe za sigurnošću, ali ona ima potrebu i da bude voljena i ubrzo otkriva da je život posvećen banalnim svakodnevnim poslovima domaćice ne zadovoljava. Ona čezne da bude od koristi, i dok se politička situacija usložnjava sa početkom Francusko-Pruskog rata, padom Pariske komune i porastom nezadovoljstva Frederikovim i Karlovim idejama i vođstvu, ona traži od Frederika da je nekako uposli:
„Reći ću da je kuća tegoba s kojom ne želim više da imam posla. Daj mi zaposlenje, reći ću. Stvaran cilj. Ne mogu više da budem srećna živeći u ograničenjima supruge. Pravilno me upotrebi, pošalji me napolje da radim ono za šta sam sposobna. Bez obzira koliko nezgodan zadatak, obaviću ga, samo da me udalji od ovog mesta.“
To je konflikt duboko ukorenjen u Lizinom karakteru – potreba za udobnošću i sigurnošću doma zasnovana na strahu, nasuprot potrebi da bude nezavisna i da aktivno učestvuje u političkim dešavanjima rame uz rame sa muškarcima – upravo taj konflikt Makrejovu heroinu čini zanimljivom, uverljivom osobom od krvi i mesa.
Na samrtničkoj postelji, Lizi dobija poslednji poklon od Frederika, a njen zaključak o čoveku sa kojim je provela život može da se primeni na gotovo svakog, bilo da je izmišljena ili stvarna ličnost:
„Misliš da ćeš, postaviš li dovoljno pitanja, saznati kakvi su, ali nećeš. Misliš da tamo ima nečeg, nečeg što valja naći.Istina je da nema ničeg, samo ono što imaš u glavi o njima.“
Iako „Gospođa Engels“ ne pretenduje da bude istorijski roman, Makrej je u priču vrlo umešno utkao određene činjenice o partnerstvu između Marksa i Engelsa, čitava priča je uklopljena u istorijski kontekst, dok su lične osobine i nedostaci dvojice velikana ostavljeni piščevoj mašti na volju. Bilo kako bilo, ova veličanstvena priča je o gotovo nepoznatoj ženi iza dvojice političkih moćnika, i to takvoj ženi koja nije mogla ni sanjati veće priznanje.
Autor: Dejna Hensen
Izvor: westerlymag.com.au
Prevod: Maja Horvat
