Prikaz romana „Frankenštajn u Bagdadu“
Roman „Frankenštajn u Bagdadu“ Ahmeda Sadavija počinje napadom na Trg Tajaran gde duša, odvojena od tela, nalazi svoj dom u lešu. Delovi raskomadanih tela će kasnije biti sastavljeni u čudovište inspirisano nezaboravnim junakom iz klasikom Meri Šeli, a time se roman stavlja u zabavan, tragičan, snažan i duboko dirljiv kontekst o Iraku i ljudima u njemu.
Viktor Frankenštajn ovog romana je Hadi, staretinar, koji ne pokušava da stvori život od nežive materije već želi da sakupi delove tela nevinih ljudi kako bi dobili adekvatnu sahranu. Plan mu je da spoji delove tela i leš ostavi kraj puta kako bi ga vlasti pokupile. Nakon bombardovanja Trga Tajaran, pronalazi poslednji potreban deo:
„Bio je to sveži nos, još prekriven zgrušanom tamnocrvenom krvlju. On ga drhtavom rukom namesti u crnu rupu na licu leša. Pristajao je savršeno, kao da je leš dobio natrag svoj sopstveni nos.“
Osim Hadija i njegovog čudovišta po imenu Onaj, Sadavi nas upoznaje i sa velikim brojem likova od kojih svaki predstavlja neki aspekt Iraka. Osećanja gubitka i smrti su otelotvorena u Elišvi, udovici koja strpljivo čeka povratak sina Danijela, nestalog tokom iračko-iranskog rata (podsetnik na to da su ratne rane veoma duboke). Mahmud el Savadi je ambiciozni novinar koji očajnički želi da svom narodu podari glas i prikazuje nam naivnu veru u bolju budućnost. Potpuna suludost rata nam je prikazana kroz komesara Surura Muhameda Madžida koji je načelnik tajanstvenog Odseka za praćenje i potragu i oslanja se na astrologe da predvide mesto sledećeg bombardovanja.
Šta on predstavlja samosvesni leš nastao od delova ubijenih Iračana? Pre svega, osvetu i pravdu. U jednom trenutku u romanu, Hadijev Onaj nam objašnjava da ljude ubija u ime nevinih od čije je krvi i mesa je sastavljen:
„Hoću li ispuniti svoj zadatak? Ne znam, ali barem ću pokušati da dam primer osvete – osvete nedužnih, koji nemaju druge zaštite do titraja svoje duše dok se mole da izbegnu smrt.“
Pitanje o tome da li je Onaj dobar ili zao ili nešto između deo je šireg diskursa o Iraku i njegovim ljudima, pre svega o njihovom osećaju uzaludnosti, želji da pravda stigne one koji su im uništili zemlju i, iznad svega, trudu da vode normalne živote.
Iako je tema romana teška, on je poprilično čitljiv i veoma zabavan. Autor nam ne dozvoljava da zaboravimo žrtve, bezosećajne smrti, mučenja i bedu, ali istovremeno uspeva da bude zabavan, posebno kada je u pitanju šala na račun onih na vlasti – najzabavniji je montipajtonovski pristup Odseku za praćenje i potragu. Na nekim momentima ćete se zaista naglas smejati, a posebno je zabavna scena kada mlađi astrolog smišlja makijavelistički plan da zbaci starijeg.
„Frankenštajn u Bagdadu“ je bio u najužem iznoru za Bukerovu nagradu i privukao je veliku pažnju publike i kritike. Mislim da je to potpuno zasluženo zbog svega što je autor u njemu uspeo da postigne – neobična priča kakvih je danas malo sa veoma ozbiljnim porukama. Sve preporuke!
Autor: Jan Mond
Izvor: locusmag.com
Prevod: Dragan Matković
Viktor Frankenštajn ovog romana je Hadi, staretinar, koji ne pokušava da stvori život od nežive materije već želi da sakupi delove tela nevinih ljudi kako bi dobili adekvatnu sahranu. Plan mu je da spoji delove tela i leš ostavi kraj puta kako bi ga vlasti pokupile. Nakon bombardovanja Trga Tajaran, pronalazi poslednji potreban deo:
„Bio je to sveži nos, još prekriven zgrušanom tamnocrvenom krvlju. On ga drhtavom rukom namesti u crnu rupu na licu leša. Pristajao je savršeno, kao da je leš dobio natrag svoj sopstveni nos.“
Osim Hadija i njegovog čudovišta po imenu Onaj, Sadavi nas upoznaje i sa velikim brojem likova od kojih svaki predstavlja neki aspekt Iraka. Osećanja gubitka i smrti su otelotvorena u Elišvi, udovici koja strpljivo čeka povratak sina Danijela, nestalog tokom iračko-iranskog rata (podsetnik na to da su ratne rane veoma duboke). Mahmud el Savadi je ambiciozni novinar koji očajnički želi da svom narodu podari glas i prikazuje nam naivnu veru u bolju budućnost. Potpuna suludost rata nam je prikazana kroz komesara Surura Muhameda Madžida koji je načelnik tajanstvenog Odseka za praćenje i potragu i oslanja se na astrologe da predvide mesto sledećeg bombardovanja.
Šta on predstavlja samosvesni leš nastao od delova ubijenih Iračana? Pre svega, osvetu i pravdu. U jednom trenutku u romanu, Hadijev Onaj nam objašnjava da ljude ubija u ime nevinih od čije je krvi i mesa je sastavljen:
„Hoću li ispuniti svoj zadatak? Ne znam, ali barem ću pokušati da dam primer osvete – osvete nedužnih, koji nemaju druge zaštite do titraja svoje duše dok se mole da izbegnu smrt.“
Pitanje o tome da li je Onaj dobar ili zao ili nešto između deo je šireg diskursa o Iraku i njegovim ljudima, pre svega o njihovom osećaju uzaludnosti, želji da pravda stigne one koji su im uništili zemlju i, iznad svega, trudu da vode normalne živote.
Iako je tema romana teška, on je poprilično čitljiv i veoma zabavan. Autor nam ne dozvoljava da zaboravimo žrtve, bezosećajne smrti, mučenja i bedu, ali istovremeno uspeva da bude zabavan, posebno kada je u pitanju šala na račun onih na vlasti – najzabavniji je montipajtonovski pristup Odseku za praćenje i potragu. Na nekim momentima ćete se zaista naglas smejati, a posebno je zabavna scena kada mlađi astrolog smišlja makijavelistički plan da zbaci starijeg.
„Frankenštajn u Bagdadu“ je bio u najužem iznoru za Bukerovu nagradu i privukao je veliku pažnju publike i kritike. Mislim da je to potpuno zasluženo zbog svega što je autor u njemu uspeo da postigne – neobična priča kakvih je danas malo sa veoma ozbiljnim porukama. Sve preporuke!
Autor: Jan Mond
Izvor: locusmag.com
Prevod: Dragan Matković
