Istrajno istraživanje Beograda nastavlja se u novom romanu Mirjane Đurđević kroz personalni trening kritičkog mišljenja u kom se hitro smenjuju uloge učenice i učiteljice: brzopleta mladost i skeptično iskustvo zrelosti kuju nov argument za intelektualni i politički aktivizam najređe vrste.

Jedna dvanaestogodišnja devojčica bez ikakve zadrške progovara u svoje sopstveno ime, marljivo pišući roman u kom, usmeravana savetima iskusne mentorke i prijateljice, opisuje i svoj mali porodični krug i veliki svet političkih previranja. Malu Micu pratimo u dijalogu sa imenjakinjom dugog života i odličnog pamćenja, od koje će te 1968. naučiti nove reči, kao što su „motivacija“ i „demagogija“, ali i slogan studentskih demonstracija u Parizu, koji kaže: zabranjeno je zabranjivati.

Mica Đurđević je odranije znana čitaocima kao pariska eks-studentesa koja podučava mačevanje i obara sumnjive urbanističke planove po Vračaru, a njen verni saputnik je staloženi i obzirni Sava, sin smederevskog industrijalca, zanesenjak na stalnom raspustu u radiodifuznom svetu. Univerzum ove čelične ledi od Solingena bio je u romanima „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac“ i „Mica, Beograd i odvratni Britanac“ čvrsto zaptiven sistem u kom smo pratili kako neustrašiva i preduzimljiva Beograđanka istorijske potrese i političke promene komentariše, analizira i relativizuje sabrano i sa distancom kao da ih nije osetila na svojoj koži.

Uz pomoć impresivnog alter ega, Mirjana Đurđević razgrađuje imperijalizam istorijske imaginacije i uvodi narative o realnim, zamislivim uzrocima i posledicama istorijskih događaja. Međutim, tek kad se energična i oštroumna devojčica iz komšiluka pojavi kao neko motivisan da uči, Micine rekapitulacije istorije pretvaraju se u zajedničko istraživanje gde mladost uči kako da se oslobodi bukvalističkog pogleda na svet, a seniorsko doba nastoji da zlatne rezerve sumnje i kritičkog sagledavanja stvarnosti zavešta budućnosti.

Kako izgleda mladost u Srbiji i Jugoslaviji može da posvedoči jezgrovit Micin prikaz života u četiri rata: „Spremaš maturu, hop, eto ga Prvi Balkanski rat! Taman se završi, maturiraš, odeš s majkom u Opatiju, tamo te zatekne Drugi Balkanski rat. Brže se završi nego što si ti letovao. Počneš da studiraš, onaj tvoj Gavrilo upuca Ferdinanda, prva godina studija ode u vetar.“ I potom: „Jedino što sam u životu živela bilo je između ta dva rata. Prvog i Drugog. Pariz, moj Sava, Beograd, putovanja, konji, mačevanje.“ Vreme posle oslobođenja za Micu je početak gorde izolacije: „U ovoj kući me je sačekao Drugi rat, shvataš li ti da ja dvadeset i sedam godina skoro da ne izlazim iz kuće? Čak i kad izlazim.“

„Četiri rata za jedan život, malo je mnogo, je I da?“, sumira starija Mica, umorna od izazova koje je pregrmela, ali zato posvećena generaciji koja će probuditi novu nadu. „Dve Mice i Novi Beograd“ može da se čita kao nostalgična i satirična panorama Beograda s kraja šezdesetih, kao leksikon ženskog prijateljstva, kao urnebesno smešan porodični roman. Dve Mice povezuje mala škola pisanja i velika lekcija o kritičkom mišljenju, razumevanju sveta oko sebe, razumevanju društvenih promena i političkih kriza. Njihov nimalo uzaludan revolucionarni trud podučiće kako se osloboditi okova pasivnosti i pristajanja na stavove koje nam serviraju prvo škola, pa onda svi ostali.

Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova