Prikaz romana „Dovoljno hladno za sneg“: Zamršene emocije u hladnom vazduhu
„Dovoljno hladno za sneg“ Džesike Au roman je koje je osvojio nagradu Novel Prize kao delo koje pomera granice ove književne forme.
Iako je delo nevelike sadržine, vrlo ciljano i snažno govori o odnosima koje ostvarujemo sa drugim ljudima koji oblikuju naše živote. Ovaj roman je jednostavan za čitanje, ali istovremeno je bogat i zamršen.
Naratorka je ćerka koja sa svojom majkom odlazi na put u Tokio sa ciljem da se povežu. Ona posmatra svoje novo okruženje, ali ujedno i svoj unutrašnji svet. Pokušava da razume svet na dublji način i ta njena promišljanja su ono što čini ovu knjigu izuzetno vrednom. Odnos majke i ćerke je hladan i distanciran, ali i neizbežno intiman. U vazduhu skoro da mogu da se osete emocije, kao kada zimi zamiriše sneg, a još ga nema. Tako se kroz ovaj roman naslućuju, mirišu zamršene emocije.
Majka i ćerka se sastaju u Japanu, gde provode vreme šetajući ulicama, obilazeći galerije i znamenitosti, vode vrlo šture razgovore, koji izazivaju osećaj melanholije i osećaj da se, uprkos prisustvu najbližih, svi rađamo sami na ovom svetu i ostajemo sami.
Kako se bude različita osećanja tokom njihovog zajedničkog boravka, tako se u naratorkinom umu bude sećanja na prošlost. I ta sećanja iniciraju hrana, vreme i različiti objekti.
„Možda je i dobro, rekoh, ponekad zastati i prisetiti se onoga što se desilo, možda razmišljanje o žalosti zapravo na kraju može da donese sreću.“
Majka i ćerka tragaju za povezanošću jedna sa drugom, pokušavaju da prevaziđu pukotine koje su nastale generacijski i usled različitih kulturnih vidika. Deleći male, naizgled banalne razgovore i iskustva, stvaraju atmosferu emotivnog iščekivanja, baš kao što se iščekuje sneg kada je dovoljno hladno.
Čitajte s radošću!
Autor: Tatjana Kožul
Izvor: tatjaninsvetknjiga.com
Iako je delo nevelike sadržine, vrlo ciljano i snažno govori o odnosima koje ostvarujemo sa drugim ljudima koji oblikuju naše živote. Ovaj roman je jednostavan za čitanje, ali istovremeno je bogat i zamršen.
Naratorka je ćerka koja sa svojom majkom odlazi na put u Tokio sa ciljem da se povežu. Ona posmatra svoje novo okruženje, ali ujedno i svoj unutrašnji svet. Pokušava da razume svet na dublji način i ta njena promišljanja su ono što čini ovu knjigu izuzetno vrednom. Odnos majke i ćerke je hladan i distanciran, ali i neizbežno intiman. U vazduhu skoro da mogu da se osete emocije, kao kada zimi zamiriše sneg, a još ga nema. Tako se kroz ovaj roman naslućuju, mirišu zamršene emocije.
Majka i ćerka se sastaju u Japanu, gde provode vreme šetajući ulicama, obilazeći galerije i znamenitosti, vode vrlo šture razgovore, koji izazivaju osećaj melanholije i osećaj da se, uprkos prisustvu najbližih, svi rađamo sami na ovom svetu i ostajemo sami.
Kako se bude različita osećanja tokom njihovog zajedničkog boravka, tako se u naratorkinom umu bude sećanja na prošlost. I ta sećanja iniciraju hrana, vreme i različiti objekti.
„Možda je i dobro, rekoh, ponekad zastati i prisetiti se onoga što se desilo, možda razmišljanje o žalosti zapravo na kraju može da donese sreću.“
Majka i ćerka tragaju za povezanošću jedna sa drugom, pokušavaju da prevaziđu pukotine koje su nastale generacijski i usled različitih kulturnih vidika. Deleći male, naizgled banalne razgovore i iskustva, stvaraju atmosferu emotivnog iščekivanja, baš kao što se iščekuje sneg kada je dovoljno hladno.
Čitajte s radošću!
Autor: Tatjana Kožul
Izvor: tatjaninsvetknjiga.com
