Prikaz romana „Dobar materijal“ Doli Olderton: Nora Efron na britanski način
U svom drugom romanu „Dobar materijal“ Doli Olderton daje sopstveni pečat klasičnoj romantičnoj komediji.
Endija, tridesetpetogodišnjeg komičara u usponu koji pripoveda veći deo novog romana „Dobar materijal“ Doli Olderton, upravo je iz misterioznih razloga ostavila bivša devojka Džen. Poput Roba iz „High Fidelity“ Nika Hornbija, očigledne inspiracije, Endi zna da je njegova veza imala problema. Čak je sastavio i listu Dženinih mana, među kojima je i to da se u muzejima „ predugo zadržavala pred svakim predmetom i slikom“, gde ju je jednom video kako je „s poštovanjem klimnula glavom KAŠIČICI OD ŽADA“. To, međutim, ne umanjuje njegovu patnju; Endi je opsednut time da shvati šta je pošlo naopako. Možda će usput otkriti zašto mu se i ostatak života raspao.
Doli Olderton je postala kulturni fenomen u Ujedinjenom Kraljevstvu, što još uvek nije slučaj u Sjedinjenim Državama, iako su njeni memoari o odrastanju „Sve što znam o ljubavi“ proveli nedelje na listi najprodavanijih knjiga Njujork tajmsa i poslužili kao predložak za istoimenu televizijsku seriju. „Dobar materijal“, njen drugi roman i prvi koji je napisala iz perspektive muškarca, donosi najšarmantnije aspekte klasične romantične komedije – živahne dijaloge, realističnu dinamiku odnosa, duhovite slučajne susrete i nesporazume, a da pritom izbegava klišeizirane rodne uloge i tradicionalni bračni zaplet.
Endi, kog jedan od junaka romana opisuje kao haotičnog „omatorelog dečaka“, ne može da natera svog agenta da mu se javi. Suviše je švorc da bi živeo sam u Londonu, pa se useljava kod 78-godišnjeg teoretičara zavere koji ima parasocijalni odnos sa Džulijanom Asanžom. Njegovi prijatelji više ne pristaju na spontana pijančenja jer moraju rano da ustaju kako bi se brinuli o svojoj deci. A tu je, naravno, i Džen, koja je raskinula s njim, navodno ni zbog čega. Veći deo knjige samo ćemo nagađati zašto, dok usput pratimo Endijevo haotično i često vrlo smešno (nama, a ne njemu) životarenje nakon raskida. Provodi izvesno vreme na brodu-kući. Izlazi sa ženom iz generacije Z, po imenu Sofi, sa zagonetnim Instagram nalogom. Drži „osvetničku“ dijetu. Sajber-špijunira Dženinog novog kvazidečka nakon što naleti na njih dok kupuju dušek – i, naravno, ne staje dok ne pronađe poreske prijave njegove bivše devojke za biznis sa personalizovanim sapunima.
U ovom romanu, kao i u svim svojim delima, Doli Olderton briljira u prikazivanju neromantičnih intimnih odnosa sa nežnošću i autentičnošću. Endi se muči da bude emotivno ranjiv prema svojim muškim prijateljima i žali što ne ume da izrazi osećanja jednako artikulisano kao žene u njegovom životu: one zvuče „kao da slušaš orkestar kako svira“, dok zna da sam zvuči kao da „trubi bez sluha kao đak prvak s blok-flautom“. Često je u kući svog najboljeg druga, sa njegovom suprogom i decom – a da je Endi „sebično raspoložen“, kako sam priznaje, bilo bi lako da oseti ogorčenost što „retko kad se iole potrude da predlože neki drugačiji plan, a ne da se samo uklopim u njihov život“. Ali istina je da on očajnički želi svoj dom, ispunjen opranim vešom i tek ispečenom lazanjom.
Pomalo mi je bilo krindž (Sofina omiljena reč) što inače realistični likovi povremeno moraju da (bukvalno) definišu svoje odnose, poput fraze Preokret koji označava promenu odnosa moći između partnera. Olderton uveliko zaslužuje poređenje sa legendama rom-koma poput Hornbija i svog idola Nore Efron; ne mora da se toliko trudi.
Na kraju knjige Doli Olderton dodatno preokreće (Preokret!) naša očekivanja tako što poslednju reč daje Džen. I ona je sastavila svoju listu povodom raskida, i ispostavlja se da je Endi, između ostalog (i pored ostalih mana) muzejski „mensplejner“. Ni Džen ni Endi nisu savršeni, ali Dženin pogled na stvari podseća čitaoca na društveno uslovljenu rodnu dinamiku u heteroseksualnim odnosima iz koje je nemoguće pobeći – dinamiku koja je štetna za obe strane, ali posebno nepravedna prema ženama.
Autor: Kejti Dž. M. Bejker
Izvor: nytimes.com
Prevod: Laguna
Endija, tridesetpetogodišnjeg komičara u usponu koji pripoveda veći deo novog romana „Dobar materijal“ Doli Olderton, upravo je iz misterioznih razloga ostavila bivša devojka Džen. Poput Roba iz „High Fidelity“ Nika Hornbija, očigledne inspiracije, Endi zna da je njegova veza imala problema. Čak je sastavio i listu Dženinih mana, među kojima je i to da se u muzejima „ predugo zadržavala pred svakim predmetom i slikom“, gde ju je jednom video kako je „s poštovanjem klimnula glavom KAŠIČICI OD ŽADA“. To, međutim, ne umanjuje njegovu patnju; Endi je opsednut time da shvati šta je pošlo naopako. Možda će usput otkriti zašto mu se i ostatak života raspao.
Doli Olderton je postala kulturni fenomen u Ujedinjenom Kraljevstvu, što još uvek nije slučaj u Sjedinjenim Državama, iako su njeni memoari o odrastanju „Sve što znam o ljubavi“ proveli nedelje na listi najprodavanijih knjiga Njujork tajmsa i poslužili kao predložak za istoimenu televizijsku seriju. „Dobar materijal“, njen drugi roman i prvi koji je napisala iz perspektive muškarca, donosi najšarmantnije aspekte klasične romantične komedije – živahne dijaloge, realističnu dinamiku odnosa, duhovite slučajne susrete i nesporazume, a da pritom izbegava klišeizirane rodne uloge i tradicionalni bračni zaplet.
Endi, kog jedan od junaka romana opisuje kao haotičnog „omatorelog dečaka“, ne može da natera svog agenta da mu se javi. Suviše je švorc da bi živeo sam u Londonu, pa se useljava kod 78-godišnjeg teoretičara zavere koji ima parasocijalni odnos sa Džulijanom Asanžom. Njegovi prijatelji više ne pristaju na spontana pijančenja jer moraju rano da ustaju kako bi se brinuli o svojoj deci. A tu je, naravno, i Džen, koja je raskinula s njim, navodno ni zbog čega. Veći deo knjige samo ćemo nagađati zašto, dok usput pratimo Endijevo haotično i često vrlo smešno (nama, a ne njemu) životarenje nakon raskida. Provodi izvesno vreme na brodu-kući. Izlazi sa ženom iz generacije Z, po imenu Sofi, sa zagonetnim Instagram nalogom. Drži „osvetničku“ dijetu. Sajber-špijunira Dženinog novog kvazidečka nakon što naleti na njih dok kupuju dušek – i, naravno, ne staje dok ne pronađe poreske prijave njegove bivše devojke za biznis sa personalizovanim sapunima.
U ovom romanu, kao i u svim svojim delima, Doli Olderton briljira u prikazivanju neromantičnih intimnih odnosa sa nežnošću i autentičnošću. Endi se muči da bude emotivno ranjiv prema svojim muškim prijateljima i žali što ne ume da izrazi osećanja jednako artikulisano kao žene u njegovom životu: one zvuče „kao da slušaš orkestar kako svira“, dok zna da sam zvuči kao da „trubi bez sluha kao đak prvak s blok-flautom“. Često je u kući svog najboljeg druga, sa njegovom suprogom i decom – a da je Endi „sebično raspoložen“, kako sam priznaje, bilo bi lako da oseti ogorčenost što „retko kad se iole potrude da predlože neki drugačiji plan, a ne da se samo uklopim u njihov život“. Ali istina je da on očajnički želi svoj dom, ispunjen opranim vešom i tek ispečenom lazanjom.
Pomalo mi je bilo krindž (Sofina omiljena reč) što inače realistični likovi povremeno moraju da (bukvalno) definišu svoje odnose, poput fraze Preokret koji označava promenu odnosa moći između partnera. Olderton uveliko zaslužuje poređenje sa legendama rom-koma poput Hornbija i svog idola Nore Efron; ne mora da se toliko trudi.
Na kraju knjige Doli Olderton dodatno preokreće (Preokret!) naša očekivanja tako što poslednju reč daje Džen. I ona je sastavila svoju listu povodom raskida, i ispostavlja se da je Endi, između ostalog (i pored ostalih mana) muzejski „mensplejner“. Ni Džen ni Endi nisu savršeni, ali Dženin pogled na stvari podseća čitaoca na društveno uslovljenu rodnu dinamiku u heteroseksualnim odnosima iz koje je nemoguće pobeći – dinamiku koja je štetna za obe strane, ali posebno nepravedna prema ženama.
Autor: Kejti Dž. M. Bejker
Izvor: nytimes.com
Prevod: Laguna
