Prikaz romana Dejva Egersa „Krug“
U ovom romanu nam Dejv Egers prikazuje savremeni svet koji neodoljivo podseća na „Velikog brata“ na steroidima. Dok čitate knjigu, čitav taj svet, sa kojim se glavna junakinja Mej upoznaje, deluje vam sasvim normalno – kompanija koja uglavnom zapošljava mlade ljude, koji su u današnje vreme postali ovisni o društvenim mrežama i deljenju informacija. Ako ste rođeni u periodu između 1981. i 1996, pažljivo pročitajte ovu knjigu. Ako ste stariji i niste navikli na savremenu tehnologiju, na ovu knjigu gledajte kao na nešto što bi se vrlo lako moglo dogoditi.
„Krug“ je komičan jer prikazuje stvarnu sliku sveta i ljudskih odnosa. Čitaćete o borbi za opstanak, koja je koliko neverovatna toliko i realna. Egers govori o klasama, kastama, borbi za prilagođavanje i opstanak, i koliko je sve to (ne)zdravo:
„Eni je imala posebne povlastice. Zbog Eninog porekla i načina života, Mej je bila druga. Uvek druga, kao neka mlađa sestra, koja nikada neće uspeti da prestigne onu stariju.“
Iako neke situacije deluju naduvano, do te mere da čitalac pomisli da je Egers preterao, to jeste stvaarna slika današnjeg društva. Uz to, prikazana veoma moderno. Mejin odnos sa ljudima deluje katkad komično, ali koliko god te situacije bile sulude, one se zaista dešavaju danas. Sa Mej možete da se identifikujete – dvadesetčetvorogodišnja devojka, puna elana, koju muče studentski krediti i brige zbog narušenog zdravlja njenih roditelja. Ona oseća teret zbog toga što je jedinica, pa radnja prati tu liniju psihologije lika; svedoci smo njene korenite promene jer ona želi da se uklopi u novo okruženje. Uživala sam čitajući o njoj iako Egers opisuje svet u kakvom ne bih volela da živim, svet u kojem su društvene mreže od presudnog značaja, gde je privatnost neprijatelj, gde smo svi samo slike na ekranima telefona.
„Ovde ne postoje siledžije. Niko vas ne tera da radite bilo šta. Svesno sami sebe ograničavate i postajete društveno autistični. Više ne prepoznajete osnovne znakove komunikacije. Sedite za stolom sa tri osobe. Sve tri osobe gledaju u vas i pokušavaju da razgovaraju sa vama, ali vi buljite u ekran i tražite strance u Dubaiju.“
Zamislite svet u kom su elektronski mediji i sveobuhvatni video nadzor glavni oblici komunikacije i interakcije širom sveta. To je način na koji glasate, plaćate porez, kupujete. Vaš profil na društvenim mrežama je ono kako vas svet, pa čak i vlada, vide. Sada živite u „prvom, svetskom, tiranskom monopolu“. To je zastrašujuća misao, koju je Egers čisto, sjajno i na intrigantan način opisao. I čitalac i Mej su uplašeni i nervozni dok se radnja knjige odvija, a onda... Onda vam sve to postane potpuno normalno. I upravo je to strašno.
Već na pola čitanja sam znala da će ova knjiga da dobije 5 zvezdica i nadala sam se da me neće razočarati pred sam kraj. To se nije desilo, tako da zasluženo dobija svih 5 zvezdica.
Izvor: Goodreads.com
Prevod: Lidija Janjić
„Krug“ je komičan jer prikazuje stvarnu sliku sveta i ljudskih odnosa. Čitaćete o borbi za opstanak, koja je koliko neverovatna toliko i realna. Egers govori o klasama, kastama, borbi za prilagođavanje i opstanak, i koliko je sve to (ne)zdravo:
„Eni je imala posebne povlastice. Zbog Eninog porekla i načina života, Mej je bila druga. Uvek druga, kao neka mlađa sestra, koja nikada neće uspeti da prestigne onu stariju.“
Iako neke situacije deluju naduvano, do te mere da čitalac pomisli da je Egers preterao, to jeste stvaarna slika današnjeg društva. Uz to, prikazana veoma moderno. Mejin odnos sa ljudima deluje katkad komično, ali koliko god te situacije bile sulude, one se zaista dešavaju danas. Sa Mej možete da se identifikujete – dvadesetčetvorogodišnja devojka, puna elana, koju muče studentski krediti i brige zbog narušenog zdravlja njenih roditelja. Ona oseća teret zbog toga što je jedinica, pa radnja prati tu liniju psihologije lika; svedoci smo njene korenite promene jer ona želi da se uklopi u novo okruženje. Uživala sam čitajući o njoj iako Egers opisuje svet u kakvom ne bih volela da živim, svet u kojem su društvene mreže od presudnog značaja, gde je privatnost neprijatelj, gde smo svi samo slike na ekranima telefona.
„Ovde ne postoje siledžije. Niko vas ne tera da radite bilo šta. Svesno sami sebe ograničavate i postajete društveno autistični. Više ne prepoznajete osnovne znakove komunikacije. Sedite za stolom sa tri osobe. Sve tri osobe gledaju u vas i pokušavaju da razgovaraju sa vama, ali vi buljite u ekran i tražite strance u Dubaiju.“
Zamislite svet u kom su elektronski mediji i sveobuhvatni video nadzor glavni oblici komunikacije i interakcije širom sveta. To je način na koji glasate, plaćate porez, kupujete. Vaš profil na društvenim mrežama je ono kako vas svet, pa čak i vlada, vide. Sada živite u „prvom, svetskom, tiranskom monopolu“. To je zastrašujuća misao, koju je Egers čisto, sjajno i na intrigantan način opisao. I čitalac i Mej su uplašeni i nervozni dok se radnja knjige odvija, a onda... Onda vam sve to postane potpuno normalno. I upravo je to strašno.
Već na pola čitanja sam znala da će ova knjiga da dobije 5 zvezdica i nadala sam se da me neće razočarati pred sam kraj. To se nije desilo, tako da zasluženo dobija svih 5 zvezdica.
Izvor: Goodreads.com
Prevod: Lidija Janjić
