Ako sam se ikada plašila paukova, a jesam, sada ih se plašim još više. Molim naučnike da se ne igraju! Paukovi ne treba da budu visoko inteligentna bića koja putuju u svemir.

Zemlja je na umoru. Ekipa Brina Dva, na čelu sa doktorkom Avranom Kern, radi na teraformiranju planeta kako bi se spasila ljudska rasa. I baš kad su bili nadomak cilja, Marfi im se umešao u planove. Umesto majmuna, nanovirus se naseljava u paukove.

Hiljadama godina kasnije, Zemlja je uništena, a brod-arka Gilgameš stiže do zelene planete doktorke Avrane Kern. I opet Marfi uzima stvar u svoje ruke.

Roman je pisan iz dve perspektive, ljudske i evoluiranih paukova.

Ljudi su gotovo pa stereotipni. Traže način da spasu čovečanstvo tako što će naseliti neku od planeta koje je Staro Carstvo teraformiralo. Pa čak i u neumitnoj trci sa vremenom, kada im je opstanak u pitanju, na površinu isplivava ono najgore u čoveku. Bore se između sebe. Svako ima svoju viziju kako bi novi svet i novo društvo trebalo da izgledaju i ne žele nimalo da popuste iako su im životi u opasnosti, a misija dovedena u pitanje...

Za sve to vreme, paukovi evoluiraju. Koriste prednosti koje im je nanovirus dao. Grade gradove, prave mašine, uče, čitaju, pišu, stvaraju društvo nalik ljudskom. I kod njih ima ljudskih osobina, onih najgorih naravno, ali pomoću nanovirusa uspevaju da ih prevaziđu i izgrade normalno i funkcionalno društvo.

Putovanje ljudi i napredak paukova dovode do zanimljive završnice ovog jako interesantnog romana. Na kraju sam dobila ono što sam 400 i kusur stranica čekala – SVEMIRSKU BITKU!!! I to kakvu – bogovi i vanzemaljci. Napeto, totalno ludo i krajnje neočekivano...

Kraj je pravi šlag na torti koji je nanovirus smućkao uz malu pomoć idejnog tvorca Adrijana Čajkovskog.

Naročit utisak na mene su ostavili tehnički detalji o funkcionisanju broda u svemiru, komora za suspenziju koje ljudima omogućavaju da spavaju i prevaljuju ogromne razdaljine (što vremenski, što prostorno), komunikaciji između paukova, prenošenju znanja Poimanjem...

Opšte je poznato da je epska fantastika moja droga, ali uvek volim da pročitam i dobar SF. „Deca vremena“ to svakako jesu. Imaju sve što, po mom mišljenju, dobar roman treba da ima – jaku priču koja uvlači i tera na razmišljanje i interesantne likove (jedna mala zanimljivost: paukovi su jako lepo napisani, toliko lepo da mi je bilo lakše da se povežem sa njima nego sa ljudskim likovima).

Autor: Snežana Ilić Gligorijević
Izvor: bookwitch77.blogspot.com