Prikaz romana „Deca Volge“: Tragičan put transformacije skromnog pojedinca
Kada je sredinom 18. veka carica Katarina Velika zvaničnim proglasom pozvala stanovnike drugih evropskih zemalja da se presele u Rusiju, postanu građani carstva i svojim radom doprinesu obnovi ruske privrede, njenom pozivu mahom su se odazvali Nemci. Nemačkim doseljenicima zakonom je bilo dozvoljeno da govore maternjim jezikom i neguju kulturu i tradiciju donete iz postojbine. Po završetku Ruske revolucije godine 1924. formirana je Sovjetska Socijalistička Republika Povolških Nemaca, koja je postojala sve do 1941. godine. Ubrzo nakon nemačke invazije na Sovjetski Savez republika je zvanično ukinuta, a krajem septembra 1941. počela je masovna deportacija povolških Nemaca u druge delove zemlje. U tom periodu u Sibir i Kazahstan prisilno je preseljeno oko petsto hiljada ljudi.
Egzistencija učitelja Jakoba Baha u velikoj meri podseća na život njegovog rodnog Gnadentala: usporena je, odmerena i dosadna. Njegova tiha i skromna svakodnevica, međutim, postaje prošlost u trenutku kada se zaljubi u ljupku Klaru. Prognan iz Gnadentala, zaljubljeni par pronalazi novi dom u zabačenom zaseoku na drugoj obali Volge. Posle užasnog incidenta sa grupom razbojnika i Klarine smrti na porođaju naš junak ostaje sam sa novorođenom ćerkom Anom. Da stvar bude gora, kao posledica traume kod njega se javlja konverzivni poremećaj i on gubi sposobnost govora. Kako bi prehranio ćerku, počinje da piše bajke za lokalne nemačke novine. Bahove priče postaju veoma popularne, a plima života u nemačkim kolonijama duž Volge postepeno počinje da poprima obrise njegovog pripovedanja. Uprkos tome, on nastavlja da živi usamljeničkim životom u šumi, štiteći Anu od sveta zidom usamljenosti i tišine. Njegovi najgori strahovi ostvaruju se kada ga ćerka napusti.
Moglo bi se reći da je priča o Jakobu Bahu samo još jedna tragična pripovest o životu ispunjenom gubicima i neuspesima – mali čovek nije u stanju da spase one koje voli, njegove priče ne mogu da promene svet i on na kraju umire – ali ako čitalac dozvoli sebi da zagrebe nešto dublje, uvideće da je stvarna trajektorija ovog junaka zapravo put prevazilaženja sebe samog, put transformacije skromnog pojedinca u neustrašivog džina, moćnog poput velike Volge. Štaviše, Bahov duh nastavlja da živi u njegovom usvojeniku Vasji, koji odrasta i postaje učitelj. Krug se na taj način zatvara.
Izvor: elkost.com
Prevod: Jelena Tanasković
Egzistencija učitelja Jakoba Baha u velikoj meri podseća na život njegovog rodnog Gnadentala: usporena je, odmerena i dosadna. Njegova tiha i skromna svakodnevica, međutim, postaje prošlost u trenutku kada se zaljubi u ljupku Klaru. Prognan iz Gnadentala, zaljubljeni par pronalazi novi dom u zabačenom zaseoku na drugoj obali Volge. Posle užasnog incidenta sa grupom razbojnika i Klarine smrti na porođaju naš junak ostaje sam sa novorođenom ćerkom Anom. Da stvar bude gora, kao posledica traume kod njega se javlja konverzivni poremećaj i on gubi sposobnost govora. Kako bi prehranio ćerku, počinje da piše bajke za lokalne nemačke novine. Bahove priče postaju veoma popularne, a plima života u nemačkim kolonijama duž Volge postepeno počinje da poprima obrise njegovog pripovedanja. Uprkos tome, on nastavlja da živi usamljeničkim životom u šumi, štiteći Anu od sveta zidom usamljenosti i tišine. Njegovi najgori strahovi ostvaruju se kada ga ćerka napusti.
Moglo bi se reći da je priča o Jakobu Bahu samo još jedna tragična pripovest o životu ispunjenom gubicima i neuspesima – mali čovek nije u stanju da spase one koje voli, njegove priče ne mogu da promene svet i on na kraju umire – ali ako čitalac dozvoli sebi da zagrebe nešto dublje, uvideće da je stvarna trajektorija ovog junaka zapravo put prevazilaženja sebe samog, put transformacije skromnog pojedinca u neustrašivog džina, moćnog poput velike Volge. Štaviše, Bahov duh nastavlja da živi u njegovom usvojeniku Vasji, koji odrasta i postaje učitelj. Krug se na taj način zatvara.
Izvor: elkost.com
Prevod: Jelena Tanasković
