Lukrecija Bordžija je bila kćerka Pape Aleksandra VI. Jedna od najpoznatijih žena u istoriji, bila je prelepa žrtva svoje korumpirane, ubilački nastrojene porodice, koju je istorija pretvorila u zlotvora na skoro isti način na koji su i danas silovane žene u nekim delovima sveta kamenovane. Lukrecija (1480-1519) je imala tri muža i svi ugovoreni brakovi su povećavali ambicije njenog oca. Tek zakoračivši u tinejdžerske godine, udala se za Đovanija Sforcu. Kada taj brak više nije bio povoljan za Aleksandra, Sforca se jedva živ izvukao iz njega (Lukrecija ga je spasila, prema Fou). Udala se za Alfonsa od Aragona 1498. godine. Njen brat, Čezare, bio je upleten u Aragonovo ubistvo 1500. godine. Alfonso Deste, grof of Ferara, bio je njen treći muž.

Serija iz 2013. godine „Bordžije“ i roman Sare Dunant „Krv i lepota – Bordžije“ iz iste godine, vratili su Lukreciju u život. U romanu „Papina kći“, dramski pisac i glumac, Dario Fo, predstavlja je u drugačijem svetlu. U ovoj mudroj farsi, čitaoci prate Lukreciju kroz niz scena, kao da je na pozornici, sa glasom naratora koji je uvek prisutan. Svaki set ima naslov, na primer: „I u ovom trenutku moramo da smislimo novi skeč. Samo da nije klovnovski.“ Makijaveli je slobodno citiran i stranice knjige su takođe popunjene autorovim odličnim skicama likova. Lukrecija je simpatično dočarana; a ostali likovi, ako ne simpatični, onda su prepoznatljivi i zaobljeni.

Uprkos čudnom, teatralnom dijalogu, briljantnost autora izaziva strahopoštovanje i zahvalnost za njegove dosetke. Treba pročitati ovo delo jer ćete imati priliku da u rukama držite debitantski, politički roman dobitnika Nobelove nagrade, napisan sa stilom.

Izvor: historicalnovelsociety.org
Prevod: Dragan Matković