Ovaj roman sam čitala do kasno u noć, i čvrsto verujem da upravo ovoj knjizi, i grmljavini koja je tutnjala napolju, mogu da zahvalim za nestanak moje čitalačke blokade.

Ovo je nesumnjivo knjiga uz koju može lako da se pusti pokoja suza. Junaci su neverovatno koncipirani, i lako je sa njima se poistovetiti, a sa sigurnošću tvrdim da bih volela da imam prijateljicu kao što je Hana. Istina je da nije jedna od onih devojaka koja ne propušta nijednu zabavu, ali ono u čemu uživa – kvizovi, obroci koje deli sa prijateljima, sve ono što Džordž posmatra sa prezirom – potpuno se poklapa sa onime u čemu i ja pronalazim zadovoljstvo. U rutini se krije uteha.

I kad samo pomislimo da je sve počelo od pogrešnog broja telefona!

Dva života će se izmeniti zbog jednog poziva…

Kada Dejvi greškom okrene Hanu, oboje će brzo na to zaboraviti.

Uostalom, Dejvi živi u Teksasu, a Hana u Londonu.

Međutim, kada Dejvi dobije posao u Londonu, njihovi putevi će se zasigurno ukrstiti. Kada poruke koje počnu da razmenjuju prerastu u video-pozive, čini se da se tu nešto nazire.

Nekoliko nedelja kasnije, Hana čeka Dejvija na aerodromu, ali njega nema među pristiglim putnicima.

Kada Hana sazna zašto ga nema, njen svet će se okrenuti naglavačke. Neizvesna budućnost tera junake da srede svoje živote.

Hoće li se sudbina ponovo umešati i spojiti ih, ili će Dejvi ostati čovek kog Hana nikada nije srela?

Hana nije vična vezama, ali ima odlične primere dobrog odnosa – njeni roditelji su srećni u braku, njena najbolja prijateljica Matilda ima čoveka koji je prosto savršen za nju, a čak se i njena vremešnija komšinica Džoun lepo provodi.

Kada se isprva sprijatelji sa Dejvijem, momkom koji se krio iza poziva sa nepoznatog broja, razočaranje će uslediti jer se život neće odviti onako kako su se nadali.

Život se, razume se, nastavlja, i ona se upušta u vezu sa Džordžom, zaluđenikom za teretanu, koji nikako nije ono što traži u partneru.

Moram biti iskrena da nisam bila sigurna u kakvu sam se književnu avanturu upustila. Kao što naslov nagoveštava, roman rasplinjuje priču o tome da li će se Dejvi i Hana ikada sresti. Suze koje sam pominjala su nadolazile jer sam skroz saosećala sa Haninim ljubavnim jadima. Trenutak koji je usledio nakon napada anksioznosti, u kome ona shvata da se Dejvi neće pojaviti, prilično me je razbesneo jer sam mogla da osetim „rupu u stomaku“ koju je ona osetila, iako sam znala da Dejvi nije odlučio da se ne pojavi, već da se nešto isprečilo.

Potom njen telefon zvoni, i tu počinje vrtoglavi nalet emocija (i kod Hane, i kod mene).

Tu se priča račva u dva smera – u jednom pratimo život kako se dalje odvija, a u drugom život koji stagnira. Dok se Hana trudi da nastavi svoj život, uprkos želji da Dejviju pruži podršku, on to ne želi.

Nikada nisam bila u vezi sa nekim ko prolazi kroz tegoban period života što se tiče zdravlja, ali sam imala priliku da iskusim kada vas neko blizak odgurava od sebe u iščašenom trudu da vas zaštiti od patnje. I to nikad ne uspeva.

Razumljivo je kroz šta Dejvi prolazi. U jednom trenutku je zdrav i prav mladić, dok u drugom dobija na težini, gubi kosu i identitet koji je celog života gradio. I jasno vam je zašto je ogorčen.
Trenutak u kom zauvek izbacuje Hanu iz svog života mi je slomio srce.

Nisam ljubitelj spojlera, ali moram ponešto da otkrijem: ovo nije propoved o tome koliko je rak strašna bolest, ali ako vas inspiriše da odete na pregled, tim bolje.

Što se tiče Džordža, zaista sam htela da mi se dopadne, ali sam zbog nekoliko scena zaista poželela da ga umaltim. U početku je on bio tačno ono što je Hani bilo potrebno da zaboravi na sve nad čim nije imala kontrolu, ali on to zapravo nije!

Hana je, srećom, okružena divnim prijateljima kakve svako može poželeti. Oni su tu za nju bez obzira na sve. Naročito mi se dopala Džoun, njene vragolije i zaluđenost kafom.

Konačan sud? Pročitajte, uživajte, upijajte. Ovaj divan, srceparajući roman, koji će vas naterati na suze, sigurno nećete tako lako ispustiti iz ruku.

Izvor: beingbookish.co.uk
Prevod: Aleksandra Branković