Prikaz romana „Čekaj me na poslednjoj stranici“
U romanu „Čekaj me na poslednjoj stranici“ upoznajemo Silviju, Španjolku koja živi u Parizu i već tri godine živi u ulozi klišea „druge žene“ oženjenog čoveka koji joj je nebrojano puta obećao da će ostaviti svoju suprugu a nikako to i da učini. Roman počinje tako što Silvija po ko zna koji put prolazi kroz krizu zbog Alenovih praznih obećanja i ona odlučuje da ga jednom za svagda izbaci iz svog života, ali navika, usamljenost i manjak samopouzdanja nisu dobri savetnici, pa Silvija uz pomoć svoje prijateljice Isabel dolazi do terapeuta koji leči putem čitanja.
Lagala bih kada bih rekla da nisam očajavala zbog Silvije tokom većeg dela romana. Nisam mogla da poverujem da se žena poput nje našla u začaranom krugu u ulozi ljubavnice čoveka za kojeg je jasno da nikada neće biti samo njen. Alen je otelotvorenje svega što je loše u ljudima, on predstavlja emocionalnu manipulaciju, beskrupuloznost i tipičan mentalitet Kazanove koji se ne zadovoljava jednom ženom, ako već može da ih ima dve. Frustrirajuće je videti koliko je Silvija vezana za njega kada i sama zna da je on toksična osoba!
Ali, trenutak kada se pojavljuje terapeut Fingal O'Flaerti, potpuno je magičan. On je živahan, inteligentan i, pre svega, dobar čovek. Zamišljala sam ga kao malenog irskog leprikona, iako on to naravno nije. Scena u kojima se on pojavljuje nema mnogo, ali one su te koje daju romanu dušu u doprinose tome da se Silvija preobrazi i ostavi za sobom staru ličnost obeleženu usamljenošću koja ju je u stopu pratila.
Pored O'Flaertija, jedan od omiljenih likova je Odisej Tanos. Počnimo od njegovog đavolski privlačnog imena. Samo na tome već dobija nekoliko poena. Zatim, kada saznajemo za njegovo mračno i istovremeno tako ljudsko zanimanje, ne možemo da ga ne zavolimo. Svemu ovome treba pridodati i činjenicu da je on duša od čoveka, čistih i dubokih osećanja i da neke od njegovih citata treba podvući... Potpuno me je osvojio. Štaviše, on je jedan od likova koji donosi pozitive promene Silviji i oduševio me je način na koji njih dvoje utiču jedno na drugo.
Zaključak je da je „Čekaj me na poslednjoj stranici“ roman koji se jako brzo čita i potpuno nas uvlači u svoju priču. Svaki put kada Silvija donese lošu odluku, patimo, kada se Alen ponovo pojavi, to nas razbesni, svaki put kada Silvijine drugarice postanu nepoverljive, želimo da im pomognemo da unajme privatnog detektiva, svaki put kada se pojavi Odisej, uzdišemo… Ali, pre svega, ovaj roman nas tera da poželimo da svaki put kada i sami proživljavamo teške trenutke pronađemo sopstvenog Fingala O'Flaertija da nam pomogne da se iznova vratimo na pravi put.
Prevod: Sonja Laštro
Izvor: Goodreads
Lagala bih kada bih rekla da nisam očajavala zbog Silvije tokom većeg dela romana. Nisam mogla da poverujem da se žena poput nje našla u začaranom krugu u ulozi ljubavnice čoveka za kojeg je jasno da nikada neće biti samo njen. Alen je otelotvorenje svega što je loše u ljudima, on predstavlja emocionalnu manipulaciju, beskrupuloznost i tipičan mentalitet Kazanove koji se ne zadovoljava jednom ženom, ako već može da ih ima dve. Frustrirajuće je videti koliko je Silvija vezana za njega kada i sama zna da je on toksična osoba!
Ali, trenutak kada se pojavljuje terapeut Fingal O'Flaerti, potpuno je magičan. On je živahan, inteligentan i, pre svega, dobar čovek. Zamišljala sam ga kao malenog irskog leprikona, iako on to naravno nije. Scena u kojima se on pojavljuje nema mnogo, ali one su te koje daju romanu dušu u doprinose tome da se Silvija preobrazi i ostavi za sobom staru ličnost obeleženu usamljenošću koja ju je u stopu pratila.
Pored O'Flaertija, jedan od omiljenih likova je Odisej Tanos. Počnimo od njegovog đavolski privlačnog imena. Samo na tome već dobija nekoliko poena. Zatim, kada saznajemo za njegovo mračno i istovremeno tako ljudsko zanimanje, ne možemo da ga ne zavolimo. Svemu ovome treba pridodati i činjenicu da je on duša od čoveka, čistih i dubokih osećanja i da neke od njegovih citata treba podvući... Potpuno me je osvojio. Štaviše, on je jedan od likova koji donosi pozitive promene Silviji i oduševio me je način na koji njih dvoje utiču jedno na drugo.
Zaključak je da je „Čekaj me na poslednjoj stranici“ roman koji se jako brzo čita i potpuno nas uvlači u svoju priču. Svaki put kada Silvija donese lošu odluku, patimo, kada se Alen ponovo pojavi, to nas razbesni, svaki put kada Silvijine drugarice postanu nepoverljive, želimo da im pomognemo da unajme privatnog detektiva, svaki put kada se pojavi Odisej, uzdišemo… Ali, pre svega, ovaj roman nas tera da poželimo da svaki put kada i sami proživljavamo teške trenutke pronađemo sopstvenog Fingala O'Flaertija da nam pomogne da se iznova vratimo na pravi put.
Prevod: Sonja Laštro
Izvor: Goodreads
