Prikaz romana „Časovničareva kći“
Kejt Morton je ovladala umećem višeslojnog pripovedanja – time što otkriva tajnu za tajnom, uvek se fokusirajući na mesto radnje, bilo da je to kuća ili neki predeo, koje će uticati na dalji tok zapleta i na karaktere junaka.
U središtu radnje najnovijeg romana nalazi se kuća u kojoj je 150 godina ranije inovativni umetnik proveo vikend u zabavi se sa svojim prijateljima, koja se završila nasilnim ubistvom. Posledice te kobne noći mogu se osetiti i u sadašnjosti, u etru, što potonje generacije junaka uvlači u misteriju koja će promeniti njihove živote.
Srećom, čitaoci neće morati da iščekuju poslednje stranice kako bi razumeli šta se događa. Priča se razvija polako i postepeno, preplićući živote muževa, žena, ljubavnika, braće i sestara, neznanaca i potomaka, koji su svi na neki način povezani sa kućom Birčvud na obali Temze.
Ono što će ih sve povezati jeste prisustvo duha, koji je, kako se ispostavlja, glavni narator priče. Međutim, imajući u vidu vremenski raspon koji roman pokriva, neophodno je prisustvo i drugih naratora, čiji se glasovi uklapaju u sećanja koja nam duh predočava.
Stil pisanja je izvanredan, lagano vas uvlači u priču, što vam omogućava da lako uronite u scene i prikaze junaka, a da pritom ne dozvoljava da vam iščekivanje raspleta pokvari utisak. U stvari, vaše nestrpljenje zavisi od vašeg kapaciteta – koliko toga ste u stanju da procesuirate pre nego što izgubite konce i koliko željno iščekujete rasplet. Ovaj roman zaista iziskuje više priča koje će pokriti decenije koje prethode misteriji i svaka je ključna za njeno razumevanje, što je autorka izvela na predivan način.
Ključno pitanje koje će ostati nerazrešeno tokom dobrog dela romana jeste: Ko je zapravo časovničareva kći? Do trenutka kada odgovor zaista postane očigledan, počinjete da shvatate da priča ne govori toliko o samim junacima koliko o kući i tome kako su duhovi ostali zatočeni u njoj. Ništa od toga nije stravično i ne ostavlja utisak knjige koja se bavi „paranormalnim“ koja potpada pod horor žanr. Pre ćete primetiti da emotivni naboj kojim je istorijat kuće protkan čini prihvatljivim da neki prostor može postati oličenje ljudi koji su kroz nju prošli.
Za ovu knjigu biće potrebno da izdvojite vreme kako biste je natenane pročitali. Ako budete koncentrisani, nagradiće vas neprimetnim i laganim razotkrivanjem misterije. Nagoveštaji će polako upotpunjavati sliku, što će vas terati da čitate bržim tempom kako biste otkrili da li ste na pravom tragu. Budete li u pravu – roman će vam pružiti emotivnu satisfakciju. Budete li u krivu – moćićete da uživate u inteligentno osmišljenom zapletu.
Svaka čast autorki na ispredanju ovakve priče.
Autor: Kerolin Hejli
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Aleksandra Branković
U središtu radnje najnovijeg romana nalazi se kuća u kojoj je 150 godina ranije inovativni umetnik proveo vikend u zabavi se sa svojim prijateljima, koja se završila nasilnim ubistvom. Posledice te kobne noći mogu se osetiti i u sadašnjosti, u etru, što potonje generacije junaka uvlači u misteriju koja će promeniti njihove živote.
Srećom, čitaoci neće morati da iščekuju poslednje stranice kako bi razumeli šta se događa. Priča se razvija polako i postepeno, preplićući živote muževa, žena, ljubavnika, braće i sestara, neznanaca i potomaka, koji su svi na neki način povezani sa kućom Birčvud na obali Temze.
Ono što će ih sve povezati jeste prisustvo duha, koji je, kako se ispostavlja, glavni narator priče. Međutim, imajući u vidu vremenski raspon koji roman pokriva, neophodno je prisustvo i drugih naratora, čiji se glasovi uklapaju u sećanja koja nam duh predočava.
Stil pisanja je izvanredan, lagano vas uvlači u priču, što vam omogućava da lako uronite u scene i prikaze junaka, a da pritom ne dozvoljava da vam iščekivanje raspleta pokvari utisak. U stvari, vaše nestrpljenje zavisi od vašeg kapaciteta – koliko toga ste u stanju da procesuirate pre nego što izgubite konce i koliko željno iščekujete rasplet. Ovaj roman zaista iziskuje više priča koje će pokriti decenije koje prethode misteriji i svaka je ključna za njeno razumevanje, što je autorka izvela na predivan način.
Ključno pitanje koje će ostati nerazrešeno tokom dobrog dela romana jeste: Ko je zapravo časovničareva kći? Do trenutka kada odgovor zaista postane očigledan, počinjete da shvatate da priča ne govori toliko o samim junacima koliko o kući i tome kako su duhovi ostali zatočeni u njoj. Ništa od toga nije stravično i ne ostavlja utisak knjige koja se bavi „paranormalnim“ koja potpada pod horor žanr. Pre ćete primetiti da emotivni naboj kojim je istorijat kuće protkan čini prihvatljivim da neki prostor može postati oličenje ljudi koji su kroz nju prošli.
Za ovu knjigu biće potrebno da izdvojite vreme kako biste je natenane pročitali. Ako budete koncentrisani, nagradiće vas neprimetnim i laganim razotkrivanjem misterije. Nagoveštaji će polako upotpunjavati sliku, što će vas terati da čitate bržim tempom kako biste otkrili da li ste na pravom tragu. Budete li u pravu – roman će vam pružiti emotivnu satisfakciju. Budete li u krivu – moćićete da uživate u inteligentno osmišljenom zapletu.
Svaka čast autorki na ispredanju ovakve priče.
Autor: Kerolin Hejli
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Aleksandra Branković
