Kao što se u prvom romanu Tee Obreht „Tigrova žena“, koji je 2011. osvojio Orindž nagradu za prozu i postao instant bestseler, glavna junakinja Natalija priseća magičnih priča svog dede koji je umro negde na Balkanu, tako je deka Obrehtove poslužio i kao inspiracija za njen drugi roman – „Unutrašnjost“ koji je nedavno objavila beogradska Laguna.

Deda Obrehtove voleo je vesterne i svojoj unuci je preneo ljubav prema američkom Divljem zapadu. Obrehtova, koja je rođena u bivšoj Jugoslaviji odakle je otišla po izbijanju ratova devedesetih, odrasla je zamišljajući Ameriku kao ogromno, nenaseljeno, divlje prostranstvo prepuno nestvarnih divota.

U tu divlju, nestvarnu divotu, Obreht je smestila radnju svog novog romana i protagoniste koji se definitivno ne uklapaju u predstavu o kaubojima i Divljem zapadu – imigranta i sredovečnu (za to vreme) majku – ali koji definitivno jesu američki likovi u kontektstu  zemlje hrabrih i slobodnih koji su svoju sudbinu kovali u predelima ekstrema kao što je bio američki Zapad u drugoj polovini 19. veka.

„Unutrašnjost“ se sastoji od dve priče koje se na neobičan način preklapaju i dopunjuju. Prva je priča o Luriju, mladom pljačkašu grobova poreklom sa ovih prostora (otac mu se zvao Hadžiosman Đurić i bio je iz Mostara. Luri je amerikanizovana verzija njegovog prezimena) i kasnije odmetniku koji komunicira sa mrtvima i vidi duhove umrlih. Bežeći pred mrtvima ali i šerifom odlučnim da ga uhvati, Luri nailazi na karavan životinja kakve se definitivno ne očekuju u Americi – kamile.

Obreht je vešto iskoristila bizarnu crticu iz istorije osvajanja zapada, kada je američka vojske pokušala da koristi kamile za snabdevanje. Taj eksperiment nije baš prošao najbolje, ali je Obrehtovoj poslužio kao odlična ideja za priču.

Luri se sprijateljuje sa jednom od kamila i njoj priča svoju životnu priču, a njihov odnos je tipičan za priče ovog žanra, o prijateljstvu dečaka i konja (u ovom slučaju, kamile).

I dok Lurijeva priča traje godinama i obuhvata ogroman prostor Sjedinjenih Država i Meksika, druga priča je smeštena u jedan dan i jedan prostor – mali grad u Arizoni.

Protagonista ove priče je Nora, za to doba sredovečna majka tri sina koja je ostala bez vode i čeka povratak muža i dvojice sinova koji su misteriozno nestali, dok pokušava da uteši trećeg dečaka koji takođe vidi nešto nevidljivo ili neobjašnjivo.

Nora je sve samo ne dama u nevolji. Ona je čvrsta, snažna, odlučna i sposobna. Ogrubela od teškog života u surovoj zemlji kojoj predstoji promena. Iako sa obe noge na zemlji, Nora sve vreme priča sa ćerkom koja se „udavila u suncu“ kada je bila mala.

Ceo Norin deo knjige bruji od potisnutog besa, vrućine, žeđi i tog ogromnog, zastrašujućeg prostranstva američkog jugozapada.

Meni najdirljiviji, najbolniji trenutak bio je onaj kada Nora sluša svog supruga kako dvojici starijih sinova govori kako treba da nađu sebi „dame“ a ne čvrste, sposobne, jake i nezavisne žene poput nje koje su od te negostoljubive zemlje napravile dom i tu brinu o svojoj porodici, odgajaju i sahranjuju svoju decu.

„Unutrašnjost“ je oniričan roman-posveta vesternima Hauarda Hoksa i Džona Forda, romanima Kormaka Makartija i filmu i romanu „Čovek zvani hrabrost“ (Luri se predstavlja kao Luri Mati – naklon hrabroj devojčici Meti iz ovog romana/filma) . Pa ipak, ne dopustite da vas to što je smešten na Divlji zapad odbije od romana jer je „Unutrašnjost“ sve samo ne vestern – to je roman o ljudima, o snovima i snoviđenjima, o hrabrosti, čvrstini, istrajnosti, porodicama i životu u nesigurnim vremenima i prostorima smrtonosne lepote.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik