Sastavljanje spiskova često se smatra aktivnošću za kućne svrhe, koja ima namenu kao što su vođenje evidencije, brojanje, pojašnjavanje. Da li se nečija ličnost i život mogu opisati spiskom? To pitanje postavićete sebi nakon jedne počitane stranice najnovijeg romana Metjua Diksa „Dvadeset jedna stranica o ljubavi“, nakon čega ćete zažaliti što ste uopšte postavili takvo bogohulno pitanje kada završite čitanje ovog romana.

„Dvadeset jedna istina o ljubavi“ roman je u potpunosti sastavljen od spiskova, nekoliko pisama i beležaka razbacanih svuda po knjizi po ugledu na samolepljive papiriće za beleške. Radnja romana prati sedmomesečno kompulsivno sastavljanje spiskova glavnog junaka Danijela Mejroka, čije se finansije smanjuju pa samim tim prouzrokuju neke poprilično luckato-smele postupke kada sazna da je njegova žena trudna i da će dobiti prvo dete. Tokom Danovog kovanja lošeg plana, mada sa dobrim namerama, kako da brzo dođe do lakog novca, čitaocu su jasne sve tajne želje i čežnje, muke i kolebanja osobe koja je gurnuta do krajnjih granica i koja nije sigurna da li je na dnu čeka bazen pun ajkula ili kovčeg s blagom. Rezultat? Priča koja nas pogađa pravo u srce.

Na početku priče, stiče se utisak da je Dan pomalo protivrečan: prezire sam sebe, sve čega se uhvati pretvara se u promašaj. Njegova voljena supruga Džil očajnički želi da osnuju porodicu. Začkoljica? Danova knjižara propada, a on ne može da se natera da upozori Džil o finansijskom krahu koji im predstoji. Ono što sledi jesu očajnički pokušaji čoveka nagriženog sumnjom u sebe – dodajte na to i snažnu ljubomoru na preminulog bivšeg supruga svoje žene, bes zbog oca koji nikada nije bio prisutan u njegovom životu i uznemirenost povodom velikih uspeha rođenog brata – koji treba da se sabere i sačuva porodicu koja se tek formira.

Ova Diksova knjiga, koja govori o fleksibilnosti forme romana, veoma je uspela. Neko može pomisliti da ovakva struktura – roman sastavljen od spiskova – ne dozvoljava da se misli junaka probiju na površinu. Diksu to polazi za rukom tako što spaja određene spiskove sa, naizgled, nevidljivim vezivnim tkivom. Iako čitaoci ostaju uskraćeni za šire narativne opise koji su toliko ustaljeni u klasičnim romanima, oni na određeni način sve saznaju iz Danijelovih lepršavih, namenskih spiskova. Njegov glas je snažan, živopisan i svakako nije monoton.

Danijelovi duhovni pokušaji da prevaziđe prepreke srceparajući su i često nemilosrdno poznati. Svaki od njih je malo svedočanstvo ljudske potrebe da organizuje kontadiktorne i mutne misli u logički red. Na tome počiva priča romana „Dvadeset jedna istina o ljubavi“, koja nas vodi kroz sve male ratove koje vodimo sami sa sobom, u svojim glavama, u nadama da možemo da suzimo svoje spiskove verovanja i nadanja. Ako ništa drugo, „Dvadeset jedna istina o ljubavi“ nam poručuje da nam spiskovi zadataka nisu potrebni – ioanko ne bismo uspeli da ih sve uklopimo i ostvarimo. I to uliva veliko olakšanje!

Autor: Gabrijela M. Lombardo
Izvor: thecrimson.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković