Prikaz mladih kritičara: „Zov vode“
Na naslovnoj strani ovog romana piše da je ovo detektivski roman o snazi drugarstva. To me je odmah motivisalo da čitam, kao i sam naslov. O kakvom se to zovu vode radi, nisam imala pojma. Ali znam da sam roman pročitala u jednom dahu. Zapravo, mogu reći da ovaj roman ima jednu okvirnu priču koja govori o dečaku Sergeju Nedeljkoviću i njegovoj porodici, o čuvenom forenzičkom psihijatru koji je ljubav ka istraživanju preneo i na svog sina. Unutar ove priče nalazi se priča o nesebičnoj ljubavi dvojice braće blizanaca Mirka i Mirčete. Šta povezuje ove dve priče? Povezuje ih snaga prijateljstva, kao i snaga porodice.
Čitajući ovaj roman, u glavi mi je stalno bila jedna osoba koja me je jako podsetila na Mirčetu, po mom mišljenju, glavnog junaka ove priče. Obojica su jaki borci koji šire svest da su i oni isto ljudi, iako malo drugačiji. Vid je dečak koji ima Daunov sindrom, a Mirčeta ima autizam. Iako to nije isto, oni su veoma slični. Mirčeta je uporan, mudar, ali i veoma bistar i pametan dečak. A sve te osobine poseduje i Vid iz romana „Zagrli Mesec“. Mirko je Mirčetin brat i on mu daje svoju podršku uvek! Veruje da je Mirčeta poseban, a to tvrde i Mirkovi prijatelji. Prijateljstvo!!! Veoma interesantna tema. Možda u nekom trenutku nemamo svi prijatelje, ali će se oni pravi pojaviti baš kada treba. Kao što kaže narodna poslovica: „Prijatelj se u nevolji poznaje“. A kako je Mirko prepoznao prijatelje u nevolji, saznaćete samo ako pročitate ovaj dirljiv, ali veoma lep roman. Roman koji treba da grlite snažnim i toplim zagrljajem sa nekim divnim ljudima u vašoj okolini. Roman koji treba da držite u ruci i razmišljate o tome da li ćete povrediti nekog svojim ponašanjem. Takođe, bitna stvar koju ne treba da zanemarite jeste da ne smete nekoga izostavljati ili ismevati u društvu samo zato što je drugačiji. Svi smo mi ljudi, od krvi i mesa. Samo se razlikujemo na osnovu fizičkog izgleda i osobina. A te osobine umeju nekada da budu jako loše po druge. Mada, Mirčeta se nikada nije osećao ugroženo od strane Mirkovih prijatelja. Uvideli su da je on zaista poseban i drugačiji, nežniji od svih. To je biće koje ne želi, ali i ne ume nekog da povredi, iako baš takve osobe često pate zbog tuđih šala i podsmeha. Mirčeta nas podseća na to koliko je važna i moćna priroda, koliko je čovek sa njom povezan. Na drugoj strani, Sergej je dečak koji nas podseća koliko su važni porodica i ljubav koju nam ona pruža, da je porodica najveća podrška, temelj našeg života.
Ovaj roman nam pruža mnoge životne lekcije, ističući činjenicu da treba da pomognemo uvek kada možemo, jer nekada naše malo nekome je mnogo! I nemojte da zaboravite da bi ovaj svet bio dosadno mesto da smo svi isti!
Autor: Jovana, 13 godina
Čitajući ovaj roman, u glavi mi je stalno bila jedna osoba koja me je jako podsetila na Mirčetu, po mom mišljenju, glavnog junaka ove priče. Obojica su jaki borci koji šire svest da su i oni isto ljudi, iako malo drugačiji. Vid je dečak koji ima Daunov sindrom, a Mirčeta ima autizam. Iako to nije isto, oni su veoma slični. Mirčeta je uporan, mudar, ali i veoma bistar i pametan dečak. A sve te osobine poseduje i Vid iz romana „Zagrli Mesec“. Mirko je Mirčetin brat i on mu daje svoju podršku uvek! Veruje da je Mirčeta poseban, a to tvrde i Mirkovi prijatelji. Prijateljstvo!!! Veoma interesantna tema. Možda u nekom trenutku nemamo svi prijatelje, ali će se oni pravi pojaviti baš kada treba. Kao što kaže narodna poslovica: „Prijatelj se u nevolji poznaje“. A kako je Mirko prepoznao prijatelje u nevolji, saznaćete samo ako pročitate ovaj dirljiv, ali veoma lep roman. Roman koji treba da grlite snažnim i toplim zagrljajem sa nekim divnim ljudima u vašoj okolini. Roman koji treba da držite u ruci i razmišljate o tome da li ćete povrediti nekog svojim ponašanjem. Takođe, bitna stvar koju ne treba da zanemarite jeste da ne smete nekoga izostavljati ili ismevati u društvu samo zato što je drugačiji. Svi smo mi ljudi, od krvi i mesa. Samo se razlikujemo na osnovu fizičkog izgleda i osobina. A te osobine umeju nekada da budu jako loše po druge. Mada, Mirčeta se nikada nije osećao ugroženo od strane Mirkovih prijatelja. Uvideli su da je on zaista poseban i drugačiji, nežniji od svih. To je biće koje ne želi, ali i ne ume nekog da povredi, iako baš takve osobe često pate zbog tuđih šala i podsmeha. Mirčeta nas podseća na to koliko je važna i moćna priroda, koliko je čovek sa njom povezan. Na drugoj strani, Sergej je dečak koji nas podseća koliko su važni porodica i ljubav koju nam ona pruža, da je porodica najveća podrška, temelj našeg života.
Ovaj roman nam pruža mnoge životne lekcije, ističući činjenicu da treba da pomognemo uvek kada možemo, jer nekada naše malo nekome je mnogo! I nemojte da zaboravite da bi ovaj svet bio dosadno mesto da smo svi isti!
Autor: Jovana, 13 godina
