Prikaz mladih kritičara: „Zagonetna potraga“
Naša sad već gotovo saradnica, devetogodišnja Inga, ne prestaje da nas zadivljuje svojim čitalačkim podvizima. A moramo i da se pohvalimo da je Inga, osim što vredno čita, ponovo osvojila prvu nagradu za Čitalački dnevnik Čitalića. Mi smo imali prilike da zavirimo u njega, i bili smo iskreno impresionirani. U iščekivanju nove knjige Uroša Petrovića, evo Inginih utisaka o poslednjoj objavljenoj.
Ova knjiga govori o Domu za domišljatu decu „Ludi Šeširdžija, Martovski Zeka i pajac Alfred Kikli“, koji je u svemu suprotan od običnih škola i koga vodi gospodin Topalko Lično, koji po izgledu i ponašanju veoma podseća na čudnovatog Vilija Vonku. Za upis u Dom potrebno je pronaći tajnu šifru kroz rešavanje gomile zagonetki, a za njom traga petoro dece: Lantan, domišljati dečak čija je leva obrva prošarana belim prugama; Artur, plašljivi dečak sa vozilom poput točka za hrčke; Tesa, devojčica sa gustom crvenom kosom koja liči na krošnju; Mauricio, dečak koji je uvek namrgođen i devojčica neobičnog imena koja liči na lutku. Ipak, samo jedno od te dece može da se upiše u Dom, a ako želite da saznate ko, požurite da pročitate ovu knjigu.
Pošto ja već par godina pohađam NTC radionice, a Uroš Petrović je koautor tog programa, pomislila sam da je Dom za domišljatu decu zapravo NTC, jer i mi na tim radionicama, zajedno sa predavačima, smišljamo i rešavamo zagonetke i asocijacije, takmičimo se i igramo raznih igara.
Volela bih da zaista postoji takva škola, jer bismo tamo učili kroz igru, maštali i istraživali.
Ova knjiga nas uči da budemo strpljivi, smireni i razboriti, ali i uporni, jer „neodustajanje tokom detinjstva neminovno sluti na jedan uspešan i sadržajan život u budućnosti.“ Objašnjava nam zbog čega je važno voleti knjige, verovati u sebe i biti pošten i pravedan. Govori nam da volimo prirodu i da se što češće igramo i boravimo napolju, kako bismo bili spretni i imali razvijen osećaj za ravnotežu. Najvažnije od svega, kroz nju shvatamo da je život jedna velika pustolovina koja ume da nas razočara, ali i da nas vine do zvezda.
Ova knjiga mi se dopala i zbog zanimljivih zagonetki i čudesnih ilustracija Aleksandra Zolotića, mog omiljenog ilustratora, koji je veoma maštovito dočarao sve likove i situacije.
Na kraju knjige, pisac nam otkriva još jednu tajnu, a to je da se omiljene igračke zauvek pamte i nose u srcu, a ako želite da saznate kakve to ima veze sa Topalkom i uz pomoć čega je Lantan uspeo da ostvari svoju plemenitu nameru, pročitajte ovu fenomenalnu knjigu, ili rešite zagonetku:
Ova knjiga govori o Domu za domišljatu decu „Ludi Šeširdžija, Martovski Zeka i pajac Alfred Kikli“, koji je u svemu suprotan od običnih škola i koga vodi gospodin Topalko Lično, koji po izgledu i ponašanju veoma podseća na čudnovatog Vilija Vonku. Za upis u Dom potrebno je pronaći tajnu šifru kroz rešavanje gomile zagonetki, a za njom traga petoro dece: Lantan, domišljati dečak čija je leva obrva prošarana belim prugama; Artur, plašljivi dečak sa vozilom poput točka za hrčke; Tesa, devojčica sa gustom crvenom kosom koja liči na krošnju; Mauricio, dečak koji je uvek namrgođen i devojčica neobičnog imena koja liči na lutku. Ipak, samo jedno od te dece može da se upiše u Dom, a ako želite da saznate ko, požurite da pročitate ovu knjigu.
Pošto ja već par godina pohađam NTC radionice, a Uroš Petrović je koautor tog programa, pomislila sam da je Dom za domišljatu decu zapravo NTC, jer i mi na tim radionicama, zajedno sa predavačima, smišljamo i rešavamo zagonetke i asocijacije, takmičimo se i igramo raznih igara.
Volela bih da zaista postoji takva škola, jer bismo tamo učili kroz igru, maštali i istraživali.
Ova knjiga nas uči da budemo strpljivi, smireni i razboriti, ali i uporni, jer „neodustajanje tokom detinjstva neminovno sluti na jedan uspešan i sadržajan život u budućnosti.“ Objašnjava nam zbog čega je važno voleti knjige, verovati u sebe i biti pošten i pravedan. Govori nam da volimo prirodu i da se što češće igramo i boravimo napolju, kako bismo bili spretni i imali razvijen osećaj za ravnotežu. Najvažnije od svega, kroz nju shvatamo da je život jedna velika pustolovina koja ume da nas razočara, ali i da nas vine do zvezda.
Ova knjiga mi se dopala i zbog zanimljivih zagonetki i čudesnih ilustracija Aleksandra Zolotića, mog omiljenog ilustratora, koji je veoma maštovito dočarao sve likove i situacije.
Na kraju knjige, pisac nam otkriva još jednu tajnu, a to je da se omiljene igračke zauvek pamte i nose u srcu, a ako želite da saznate kakve to ima veze sa Topalkom i uz pomoć čega je Lantan uspeo da ostvari svoju plemenitu nameru, pročitajte ovu fenomenalnu knjigu, ili rešite zagonetku:
Danju gleda,
noću žmuri,
da svet vidi
stalno juri.
noću žmuri,
da svet vidi
stalno juri.
Izvor: Inga, 9 godina
