Elinina priča će biti stavljena na pauzu, praveći mesta za priču o putovanju o kojem smo samo malo slušali kroz „Carstvo oluja“; priču o Kejolovom i Nesrininom putovanju u Tore Cesme, u Antici na toplom južnom kontinentu.

Za razliku od svih ostalih knjiga, ovde naš glavni junak nije Elin, već Kejol. Na kraju „Kraljice senki“ saznajemo da je on ostao nepokretan nakon celog debakla staklenog zamka, te on i Nesrin odlaze na drugi kontinent u potrazi za vidarkom koja će uspeti da ga izleči. Tada na scenu stupa Irena, vidarka pobegla iz Fenhauroa u Tore Cesme kako bi postala vidarka. Sada je ona nezvanična naslednica Torea, podarena zadatkom da proba da Kejolu povrati mogućnost hodanja kako bi mogao da se bori u ratu koji predstoji.

S Kejolom dolazi i Nesrin, koja dolazi na svoj kontinent; kontinent odakle potiče cela njena porodica, kolenima unazad. Ona tu upoznaje mogućeg naslednika trona Antike, Sartaka i lepotu ruhina, velikih ptica koje su pripitomili narodi Južnog kontinenta. Ona će s njim otići u planine gde živi taj narod. Tamo će saznati mnoge zataškane tajne koje mogu skroz da preokrenu rat, zavisno od toga koja strana prva sazna. Ako uspeju da se izvuku iz tih paklenih planina.

Kejol i Nesrin smatraju da postoji opasnost da se i u Antici nalaze valgi poslati kao špijuni, u nadi da će prstenjem od obsidijana uspeti da inficiraju i ljude s ovog kontineta u svoju korist. Takođe, nedavno se ubila najmlađa, i po mnogima, najveselija i najbezbrižnija ćerka kagana. Mada, po ulicama i hodnicima dvora kruže glasine da je možda neko drugi kriv za njenu smrt. Te dve sumnje će u njima probuditi jednu još veću; neki valg je ubio Tumelun. Iako ni on ni ona nisu sigurni u to, probaće da istraže misteriju njene prerane smrti.

U „Kraljici senki“, poslednjoj knjizi u kojoj se pojavio, Kejol je bio apsolutno neizdrživ, u ovoj mogu da garantujem da se menja nabolje, na čemu sam veoma zahvalna jer ne bih izdržala jednu knjigu sa takvim glavnim likom. On pokazuje da mu je iskreno žao svih loših stvari koje je rekao i uradio ne samo Elin nego i mnogim drugim ljudima, uključujući i Nesrin. Koliko god da nam deluje kao sebičan čovek bez dlake na jeziku, on to nije. Irena će probati da mu pomogne, jer, kao što i sama tvrdi, vidarke nisu tu samo kako bi pomogle pacijentima fizički, nego i psihički. Mada, Kejol će joj biti pravi problem. Ne samo zbog ozbiljnosti povrede već i zbog njegove ličnosti. Na kraju krajeva, iako je ona iz Fenharoua, države na Erileji, pomaganje bivšem kapetanu kraljevske garde Adarlana predstavljaće problem za nju sa mnogo strana. Da li bi mu pomogla i ona strankinja na koju je naišla kada je bežala pre toliko godina? Da li bi mu pomogla njena majka? Da li je ona sama u stanju da mu pomogne?

Razlog zašto se Elin i ostatak njene družine ne nalaze u ovoj knjizi jeste zato što se ova radnja odvija paralelno sa radnjom „Carstva oluja“. Mnogi čitaoci serijala tvrde da bi ove dve knjige trebalo da se čitaju u isto vreme kako biste pre mogli da krenete u čitanje pozamašne završnice knjige i da vidite koliko puta je Kejol rekao nešto o Elin, jer je tvrdio da je to nemoguće, a ona je baš to uradila, kao da mu se inati. Da budem iskrena, bila sam iznenađena svim stvarima koje je on uspeo da lupi, te su se one desile u prošloj knjizi. Takođe, možemo i da vidimo reakcije ljudi koji ne poznaju Elin na njene maštovite (u najbolju ruku) planove i ideje.

Ovom knjigom Sara Dž. Mas nam dokazuje da ume da napiše roman i o likovima za koje nikada nismo čuli, ali može da ga načini takvim da se osećamo kao da ih poznajemo bolje nego najbliže prijatelje.

Autor: Tisa, 14 godina