Prikaz mladih kritičara: „Noćna škola – Rascep“
„Rascep“ je treći deo veoma poznatog i cenjenog serijala Noćna škola i zato se, u ovom prikazu i u samoj knjizi, nalaze spojleri za prve dve knjige. A sada prikaz može da počne!
Eli je naš glavni lik i u ovoj knjizi. Nakon saobraćajne nesreće na kraju prošle knjige, ona se vraća na akademiju Simerija i, nedugo potom, beži iz nje. Kad uspeju da je vrate, čekaju je različiti učenici, njeni prijatelji; Rejčel, koja nije učenica Noćne škole, Nikol, Francuskinja koja se (naizgled) ničeg ne boji, Zoe, 13-godišnjakinja, hitra i spretna kao nindža, Karter, kratkog fitilja i zbunjujuće prirode, Silven, još jedan Francuz, sa živcima kao konopcima. Uz svu ovu decu, tu se nalaze i nastavnice i nastavnici koji pokušavaju da drže ovu veselu i mudru grupu na bezbednom: Izabela, direktorka škole, Zelazni, profesor istorije, koji je pomalo sumnjičav, Eloiz, bibliotekarka optužena da je uhoda koja je prodavala Natanijelu informacije i Luisinda Meldram, Elina baka. Ona zbunjuje i zadivljuje u isto vreme.
Nakon Elinog neuspešnog bega, vraćena je u Simeriju, kao što sam pomenula ranije. Kad se vratila, sklapa neraskidiv – dobro, skoro neraskidiv – dogovor sa jednom izvesnom osobom, u kom otprilike važi da mora da nadoknadi rad u školi, da ne krši pravila, bla-bla-bla i ne traži izvesnu uhodu, još uvek obavijenu misterijom i nepoznatim identitetom, koji sve dovodi do ludila. Nakon Džoine smrti, Eli sama ulazi u spiralu odbijanja svih i sve pomoći koja joj se nudi, te sama sebe ukopava još dublje u svoje probleme i nezgode.
Noćna škola je moj omiljeni serijal knjiga, sad to verovatno nekima zvuči kao laž zato što pišem ove prikaze i moram da prikažem knjigu u što boljem svetlu. To nije istina. U svakoj knjizi ima nečeg dobrog, nečeg što mi se svidi, i ja to izdvojim u svojim prikazima. S ovim serijalom, kao i ostalim knjigama koje su mi se svidele, više se potrudim za svaki prikaz, trudeći se da suzbijem bujicu reči o tome koliko i zašto je volim i da se ograničim u nešto manje od petsto reči. Noćna škola je serijal koji volim od samog početka, a pisanje prikaza je prilika da pričam o tome – i to je bonus.
Ova knjiga je puna preokreta, zanimljivih zapleta i raspleta, s vrhuncem koji vas, čitaoca, ostavi u čudu dok oprezno, ali i brzo čitate redove reči kako ne biste izgubili ni tren svega. Kraj vas ostavi zbunjene, ali i željne za još, željne da nastavite da čitate, da se knjiga ne završava tu. Zato i ja jedva čekam da pročitam nastavak, baš kao i mnogi koji su pročitali ovu knjigu.
Autor: Tisa, 13 godina
Eli je naš glavni lik i u ovoj knjizi. Nakon saobraćajne nesreće na kraju prošle knjige, ona se vraća na akademiju Simerija i, nedugo potom, beži iz nje. Kad uspeju da je vrate, čekaju je različiti učenici, njeni prijatelji; Rejčel, koja nije učenica Noćne škole, Nikol, Francuskinja koja se (naizgled) ničeg ne boji, Zoe, 13-godišnjakinja, hitra i spretna kao nindža, Karter, kratkog fitilja i zbunjujuće prirode, Silven, još jedan Francuz, sa živcima kao konopcima. Uz svu ovu decu, tu se nalaze i nastavnice i nastavnici koji pokušavaju da drže ovu veselu i mudru grupu na bezbednom: Izabela, direktorka škole, Zelazni, profesor istorije, koji je pomalo sumnjičav, Eloiz, bibliotekarka optužena da je uhoda koja je prodavala Natanijelu informacije i Luisinda Meldram, Elina baka. Ona zbunjuje i zadivljuje u isto vreme.
Nakon Elinog neuspešnog bega, vraćena je u Simeriju, kao što sam pomenula ranije. Kad se vratila, sklapa neraskidiv – dobro, skoro neraskidiv – dogovor sa jednom izvesnom osobom, u kom otprilike važi da mora da nadoknadi rad u školi, da ne krši pravila, bla-bla-bla i ne traži izvesnu uhodu, još uvek obavijenu misterijom i nepoznatim identitetom, koji sve dovodi do ludila. Nakon Džoine smrti, Eli sama ulazi u spiralu odbijanja svih i sve pomoći koja joj se nudi, te sama sebe ukopava još dublje u svoje probleme i nezgode.
Noćna škola je moj omiljeni serijal knjiga, sad to verovatno nekima zvuči kao laž zato što pišem ove prikaze i moram da prikažem knjigu u što boljem svetlu. To nije istina. U svakoj knjizi ima nečeg dobrog, nečeg što mi se svidi, i ja to izdvojim u svojim prikazima. S ovim serijalom, kao i ostalim knjigama koje su mi se svidele, više se potrudim za svaki prikaz, trudeći se da suzbijem bujicu reči o tome koliko i zašto je volim i da se ograničim u nešto manje od petsto reči. Noćna škola je serijal koji volim od samog početka, a pisanje prikaza je prilika da pričam o tome – i to je bonus.
Ova knjiga je puna preokreta, zanimljivih zapleta i raspleta, s vrhuncem koji vas, čitaoca, ostavi u čudu dok oprezno, ali i brzo čitate redove reči kako ne biste izgubili ni tren svega. Kraj vas ostavi zbunjene, ali i željne za još, željne da nastavite da čitate, da se knjiga ne završava tu. Zato i ja jedva čekam da pročitam nastavak, baš kao i mnogi koji su pročitali ovu knjigu.
Autor: Tisa, 13 godina
