Prikaz mladih kritičara: „Mačak koji je spasao knjige“
Rintaro je usamljeni srednjoškolac koji voli dve stvari više od svega na svetu: svog dedu i knjižaru antikvarnih knjiga „Nacuki“ koju on drži. Ali njegov deda je preminuo. Sada mora da ostavi knjižaru iza sebe i preseli se kod tetke koju jedva poznaje. Sve dok se jedan prugasti, riđi mačor ne pojavi u knjižari, tražeći njegovu pomoć.
Naš glavni lik je Rintaro, hikikomori koji trenutno samo želi da svoje dane provodi u prijatnoj knjižari, prisećajući se dede, umesto da ide u školu ili se pakuje za selidbu. Utom, pojavljuje se riđi mačak zvani Tigar, koji mu govori da mu treba pomoć da spasu knjige. Oni će ići u četiri različita lavirinta, svaki teži od prethodnog, kako bi pomogli knjigama. Dok je Rintaro „utamničen“ u knjižari, predsednica njegovog odeljenja Sajo odlučuje da ga poseti, zabrinuta jer ga nema u školi. I ona biva bezmalo uvučena u Tigrove podvige, kojih se ona izgleda ne boji, za razliku od Rintara.
Ova knjiga je mnogo hvaljena na društvenim mrežama, kao topao i dirljiv roman o prijateljstvu i važnosti knjiga. Sada kada sam je pročitala, mogu da potvrdim da je to istina. Koliko god čudno i uvrnuto deluje priča o mačoru koji govori i dvoje srednjoškolaca koji spasavaju knjige, toliko je i očaravajuća. Razgovori između njih su jednostavni i deluju kao razgovori koje bi bilo ko od nas mogao da vodi. Rintarova normalnost i mačkova, u najmanju ruku, zanimljiva narav stvaraju jedinstvenu dinamiku koja prerasta u pravo i istinsko prijateljstvo.
Pisac nam poručuje koliko su knjige bitne, ali i koliko su danas zaboravljane. Toliko ljudi danas prosto ne želi da čita, mrzi ih. Radije bi kupovali knjige kako bi ih držali na policama ili bi ih čitali samo kako bi mogli da se hvale. Bez ikakvog uživanja u priči i interesovanja. Sve se manje čita, i to se primećuje. Naravno, ima ljudi koji još uvek čitaju, ali ih je sve manje i manje, kao da nestaju.
Neobična prijateljstva jesu i ona najdivnija. To nam i pokazuju Tigar, Rintaro i Sajo. Oni hoće da spasu knjige iz četiri različita lavirinta, ali će pored toga naučiti i mnoge druge stvari, kako o drugima, tako i o sebi samima.
Autor: Tisa, 14 godina
Naš glavni lik je Rintaro, hikikomori koji trenutno samo želi da svoje dane provodi u prijatnoj knjižari, prisećajući se dede, umesto da ide u školu ili se pakuje za selidbu. Utom, pojavljuje se riđi mačak zvani Tigar, koji mu govori da mu treba pomoć da spasu knjige. Oni će ići u četiri različita lavirinta, svaki teži od prethodnog, kako bi pomogli knjigama. Dok je Rintaro „utamničen“ u knjižari, predsednica njegovog odeljenja Sajo odlučuje da ga poseti, zabrinuta jer ga nema u školi. I ona biva bezmalo uvučena u Tigrove podvige, kojih se ona izgleda ne boji, za razliku od Rintara.
Ova knjiga je mnogo hvaljena na društvenim mrežama, kao topao i dirljiv roman o prijateljstvu i važnosti knjiga. Sada kada sam je pročitala, mogu da potvrdim da je to istina. Koliko god čudno i uvrnuto deluje priča o mačoru koji govori i dvoje srednjoškolaca koji spasavaju knjige, toliko je i očaravajuća. Razgovori između njih su jednostavni i deluju kao razgovori koje bi bilo ko od nas mogao da vodi. Rintarova normalnost i mačkova, u najmanju ruku, zanimljiva narav stvaraju jedinstvenu dinamiku koja prerasta u pravo i istinsko prijateljstvo.
Pisac nam poručuje koliko su knjige bitne, ali i koliko su danas zaboravljane. Toliko ljudi danas prosto ne želi da čita, mrzi ih. Radije bi kupovali knjige kako bi ih držali na policama ili bi ih čitali samo kako bi mogli da se hvale. Bez ikakvog uživanja u priči i interesovanja. Sve se manje čita, i to se primećuje. Naravno, ima ljudi koji još uvek čitaju, ali ih je sve manje i manje, kao da nestaju.
Neobična prijateljstva jesu i ona najdivnija. To nam i pokazuju Tigar, Rintaro i Sajo. Oni hoće da spasu knjige iz četiri različita lavirinta, ali će pored toga naučiti i mnoge druge stvari, kako o drugima, tako i o sebi samima.
Autor: Tisa, 14 godina
