Prikaz mladih kritičara: „Devojčice uzvraćaju udarac“
Redakcija Lagune pozvala je mlade čitaoce, osnovce, da čitaju knjige i pišu o njima. Jedanaestogodišnja Tisa je do sada pročitala mnogo knjiga i redovno nam piše. Njeni prikazi su vrlo moderni, a njen jezik odgovara tinejdžerskom žargonu.
Ovaj dnevnik-roman prilagođen je devojčicama, devojkama tinejdžerskog uzrasta. Kao jedna od njih, čitajući knjigu, doživela sam je kao neobavezan razgovor s drugaricom.
Moram napomenuti da ovo nije pisala devojčica, devojka, niti žena nego odrastao muškarac! U tome je i prva od čari ove knjige: kao da ste uzeli dnevnik neke (naizgled) prosečne devojke, i počeli da ga čitate (što, naravno, NIJE preporučljivo!!).
Izražavanje je, verovatno, ono što će odrasloj osobi zapasti za oko. Cela knjiga je puna žargona koje moje društvo i ja koristimo.
Posebno je zanimljivo što kod ove knjige nema čuvenog kliše happy endinga: na maturi su se ona i njena simpatija poljubili, a posle 20 godina venčali, imali troje divne dece i onda ostarili srećni i zadovoljni. Ne. Ovde se to ne dešava (ovde se to spominje, ona mašta o poljupcu sa simpatijom, ali šta je knjiga za tinejdžere bez toga?!).
Ono što mi se takođe sviđa je to što su joj roditelji razvedeni (nemojte me pogrešno shvatiti, ali to je stvarno dobro za priču, mada u stvarnom životu baš i nije) i to što je njenom ocu ona još uvek „njegova princeza u roze haljini“. To je nešto za šta ja mislim da je jedan od problema koji se svakoj bogovetnoj tinejdžerki dešava. Ali stvarno (jedan od žargona iz knjige je morao dospeti ovde, zar ne?)!
Takođe, kao u nekim filmovima, ima stvari koje do kraja nećete razumeti i u tome je još jedna čar ove knjige. Neke stvari koje odbijate mogu da budu loša odluka i možda ćete se zbog toga dugo nervirati, ali uči se dok si živ, jelda?
Volela bih vam reći još milion i jednu stvar o ovoj divnoj knjizi, ali neću. Ovde ću završiti i ostaviti vas da sami pročitate.
Autor: Tisa, 11 godina
Ovaj dnevnik-roman prilagođen je devojčicama, devojkama tinejdžerskog uzrasta. Kao jedna od njih, čitajući knjigu, doživela sam je kao neobavezan razgovor s drugaricom.
Moram napomenuti da ovo nije pisala devojčica, devojka, niti žena nego odrastao muškarac! U tome je i prva od čari ove knjige: kao da ste uzeli dnevnik neke (naizgled) prosečne devojke, i počeli da ga čitate (što, naravno, NIJE preporučljivo!!).
Izražavanje je, verovatno, ono što će odrasloj osobi zapasti za oko. Cela knjiga je puna žargona koje moje društvo i ja koristimo.
Posebno je zanimljivo što kod ove knjige nema čuvenog kliše happy endinga: na maturi su se ona i njena simpatija poljubili, a posle 20 godina venčali, imali troje divne dece i onda ostarili srećni i zadovoljni. Ne. Ovde se to ne dešava (ovde se to spominje, ona mašta o poljupcu sa simpatijom, ali šta je knjiga za tinejdžere bez toga?!).
Ono što mi se takođe sviđa je to što su joj roditelji razvedeni (nemojte me pogrešno shvatiti, ali to je stvarno dobro za priču, mada u stvarnom životu baš i nije) i to što je njenom ocu ona još uvek „njegova princeza u roze haljini“. To je nešto za šta ja mislim da je jedan od problema koji se svakoj bogovetnoj tinejdžerki dešava. Ali stvarno (jedan od žargona iz knjige je morao dospeti ovde, zar ne?)!
Takođe, kao u nekim filmovima, ima stvari koje do kraja nećete razumeti i u tome je još jedna čar ove knjige. Neke stvari koje odbijate mogu da budu loša odluka i možda ćete se zbog toga dugo nervirati, ali uči se dok si živ, jelda?
Volela bih vam reći još milion i jednu stvar o ovoj divnoj knjizi, ali neću. Ovde ću završiti i ostaviti vas da sami pročitate.
Autor: Tisa, 11 godina
