Redakcija Lagune pozvala je mlade čitaoce, osnovce, da čitaju knjige i pišu o njima. Jedanaestogodišnja Tisa je do sada pročitala mnogo knjiga i redovno nam piše. Njeni prikazi su vrlo moderni, a njen jezik odgovara tinejdžerskom žargonu.

Ovaj avanturistički i naučnofantastični roman prati grupu šestaka koji nailaze na čudnu poruku u knjizi iz školske biblioteke, koju čuva bibliotekarka Sović, strah i trepet učenika cele škole. Deca će pratiti čudne tragove, koji su u zagonetkama, ali gde će ih to odvesti? Da li je ovo samo neka smicalica đaka iz osmog C? Ili se ovde ipak radi o nekoj crnoj magiji? Eh, ne bih da vam kažem, sami ćete pročitati knjigu...

U ovoj knizi, kao što sam rekla, glavni likovi su šestaci: Zara (štreberka, zrelija za vrat i glavu od svojih vršnjaka, i to mi se sviđa, jer se i ja pomalo pronalazim u njenom liku), Inka (koja hrabro brani svoje mesto Zarine BFF, to jest Zarine najbolje prijateljice, i takođe je malo, okej, malo više, zaljubljena u Borisa, a ako nastavite da čitate, saznaćete ko je taj Boris). Inka mi se sviđa jer je pametna skoro kao Zara, a opet nije toliko ozbiljna, nego nekad može da pusti svoju šašavu stranu na svetlo dana (kao ja, nekad), Zuba (dečko koji me podseća na jednog mog druga iz odeljenja, ne samo po nadimku, već i po izgledu. Pravo ime mu je vrlo formalo, ali ako smem da kažem i zastarelo: Florijan. Zuba obožava da jede, pa je zato i buckast), Mrklja (čije ime je, pretpostavljam, Ivan. Mrklja je sušta suprotnost Zubi. Visok je, krakat i, ono najbolje, izmišlja čudne reči. To je jedna od stvari koje mi se posebno sviđaju u ovoj knjizi. Ima i mlađu sestru, Tamaru, koja ga vrlo, vrlo nervira, Boris (koji je zaljubljen u Inku, a i Inka u njega, spomenula sam gore), ima dedu koji živi na ostrvu, koji mu je i uzor. Deda ga oslovljava s „kapetane“, što se Borisu posebno sviđa, jer se oseća zrelije), Otis (koji je opsednut, ponavljam OPSEDNUT svoj smartfonom, koji, kao da mu je dete. Takođe, vrlo lako se razbesni kad neko pomene njegovu visinu, pošto je nizak i prezire kad neko govori da je mali). Biće tu još likova, ali njih ne bh da spominjem, jer ću onda otkriti dobar deo priče.

Meni se ova knjiga sviđa jer ja lično volim, ne... OBOŽAVAM avanturističke i naučno-fantastične romane (verujem i da će se ovaj roman verovatno svideti i čitaocima „Harija Potera“, jer je i ovo napet roman s puno magičnih događaja). Ova knjiga je malo drugačija od sličnih, jer ovde su tragovi u knjigama, što ja tumačim kao neku preporuku za čitanje spomenutih knjiga. Neke izraze koje sam „pokupila“ iz ove knjige već praktikujem, jer mi se sviđaju: njipara (nos), baba u salati (vo u kupusu), Ruštimir Bumbirović (zdravo. Jedna od najsmešnijih!). Mada, kad to kažem često me pitaju: „Šta ti to znači?“ ili „Šta si rekla, nisam ništa razumeo/la?“. Sviđa mi se što naslov zvuči jezivo, kao da je reč o hororu, ali, zapravo, nije. Posebno mi se sviđa, kako ovde poglavlja imaju imena, ne kao u drugim, kod kojih piše nešto kao: „Glava 17“ ili „Prvo poglavlje“. To je ono šta bi trebalo da bude obavezno kod knjiga! Ime poglavlja!

Najtoplije vam preporučujem ovu knjigu, jer ako volite dobru avanturu, ovo će biti savršena knjiga za vas! Neke zagonetke, možete sami rešavati, ili samo nastaviti da čitate (meni je opcija 1 je bolja, zabavnije je). Ovaj roman će možda ući u vašu top-listu omiljenih romana!

Autor: Tisa, 11 godina