Prikaz malih kritičara: „Kaput od mahovine“ Stefana Tićmija
Redakcija Lagune pozvala je mlade čitaoce, osnovce, da čitaju knjige i pišu o njima. Devetogodišnja Inga je veoma poznat član Čitalića. Poslala nam je svoj dnevnik pročitanih knjiga, a na njegovim stranicama se nalazi i ovaj prikaz.
Ova knjiga govori o Najdanu, dobrodušnom, pametnom i siromašnom dečaku koji živi sa baka Anetom u varoši, ispod planine Abaći. Roditelji su ga napustili još dok je bio mali i kao jedinu uspomenu na njih ima crteže sa rukama, ali se zato čudnovati deka Viktor pobrinuo da bude rođen pod srećnom zvezdom, iako mu daje fatalnu kartu.
Najdan ima kvržicu na leđima koja ga svrbi i za koju nijedan doktor ili ispitivanje ne može da utvrdi šta je. Jedino olakšanje za nju mu pruža tobogan, po kome i dobija nadimak Tobo.
Kasnije, kada odraste, iz kvržice mu izrastaju stablo i grane i tada za sve varošane postaje čudak i nepoželjna nakaza. Jedini prijatelji su mu Gmitar i njegova mila Izinga, a kada i oni odu u potragu za svojom srećom, a baka Aneta ode u večnost, Najdan ostaje sam, odbačen i nevoljen. Sklanja se u napušteni zamak na planini Abaći, da vreme provodi sa vukovima, lastama i svojim sećanjima. Ipak, jednog dana se sve to menja, kada se Gmitar i Izinga vrate.
Dok sam čitala ovu knjigu, činilo mi se da me pisac svojim rečima i emocijama vrti oko malog prsta, jer sam zajedno sa Najdanom i plakala i smejala se.
Najviše mi se dopala Gmitrova ideja da svako od varošana dobije po drvenu figuru u koju će bilo ko moći anonimno da stavi papirić sa porukom, crtežom ili ljubavnim pismom, jer na taj način ljudi neće morati ništa da kažu, a ipak će biti iskreni.
Lik koji je na mene ostavio najveći utisak je Izinga, jer ona je bila Najdanov dan u najcrnjoj noći i nada koja mu je omogućila da procveta. Najlepše od svega mi je što se u njenom imenu krije i moje ime.
Autor: Inga, 9 godina
Ova knjiga govori o Najdanu, dobrodušnom, pametnom i siromašnom dečaku koji živi sa baka Anetom u varoši, ispod planine Abaći. Roditelji su ga napustili još dok je bio mali i kao jedinu uspomenu na njih ima crteže sa rukama, ali se zato čudnovati deka Viktor pobrinuo da bude rođen pod srećnom zvezdom, iako mu daje fatalnu kartu.
Najdan ima kvržicu na leđima koja ga svrbi i za koju nijedan doktor ili ispitivanje ne može da utvrdi šta je. Jedino olakšanje za nju mu pruža tobogan, po kome i dobija nadimak Tobo.
Kasnije, kada odraste, iz kvržice mu izrastaju stablo i grane i tada za sve varošane postaje čudak i nepoželjna nakaza. Jedini prijatelji su mu Gmitar i njegova mila Izinga, a kada i oni odu u potragu za svojom srećom, a baka Aneta ode u večnost, Najdan ostaje sam, odbačen i nevoljen. Sklanja se u napušteni zamak na planini Abaći, da vreme provodi sa vukovima, lastama i svojim sećanjima. Ipak, jednog dana se sve to menja, kada se Gmitar i Izinga vrate.
Dok sam čitala ovu knjigu, činilo mi se da me pisac svojim rečima i emocijama vrti oko malog prsta, jer sam zajedno sa Najdanom i plakala i smejala se.
Najviše mi se dopala Gmitrova ideja da svako od varošana dobije po drvenu figuru u koju će bilo ko moći anonimno da stavi papirić sa porukom, crtežom ili ljubavnim pismom, jer na taj način ljudi neće morati ništa da kažu, a ipak će biti iskreni.
Lik koji je na mene ostavio najveći utisak je Izinga, jer ona je bila Najdanov dan u najcrnjoj noći i nada koja mu je omogućila da procveta. Najlepše od svega mi je što se u njenom imenu krije i moje ime.
Autor: Inga, 9 godina
