I sam dete slavnih roditelja (Radeta i Olivere), naš čuveni režiser, scenarista i pisac Goran Marković, autor neprevaziđenih klasika kao što su „Variola vera“ i „Tito i ja“, u svojoj novoj knjizi „Zavod“ za protagonistu ima Huga Klajna, psihijatra i pozorišnog reditelja, poznatog i kao oca našeg uglednog lingviste Ivana Klajna. Ulogu glavnih likova s Klajnom dele još dve stvarne ličnosti iz istorije Beograda: pijanistkinja i muzikolog Stana Đurić i čuveni Vladislav Ribnikar, vlasnik i direktor lista Politika. Njihovi se životi prepliću kroz prostor i vreme, pošto se klupko priče zapliće još pre Drugog svetskog rata i raspliće nakon njega.

U predratno su doba u prestonici radile raznorazne čudnovate ustanove i udruženja, a u jednoj od njih, Zavodu za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom, koji zaista jeste postojao između dva svetska rata, srešće se upravo dva naša lika: Hugo Klajn i Stana Đurić Ribnikar, čije vam prezime nagoveštava i ljubavni zaplet u ovoj knjizi.

Mada je osam priča ove knjige, kako sam Goran kaže „pregršt poluistina i neverodostojno poređanih činjenica“, ličnosti koje se u njima pojavljuju jesu stvarne, jedino se pisac poslužio fikcijom da bi njihove sudbine rekonstruisao na papiru. U samu priču uvodi nas Avram Farkić, doktor iz Kraljevine Srbije koji, u svom Zavodu za lečenje hladnom vodom i masažom, najnovijim tehnikama s kraja 19. veka leči pacijente od najrazličitijih bolesti. U njegovom ćemo zavodu nešto kasnije sresti i Huga Klajna, koji u njemu leči bolesti psihe nakon što je posle Prvog svetskog rata učio direktno kod Sigmunda Frojda i usavršio se u psihoanalizi.

Sve ove podatke saznajemo iz pisama, dopisa, oglasa, članaka, dnevničkih unosa i zapisa od kojih je cela ova, po obliku neobična, knjiga sastavljena uz prigodne ilustracije i autentične fotografije. Čitaocu je prepušteno da poveže zajedničke podatke iz ovih isečaka i sastavi priču.

Nakon Farkićeve smrti Hugo preuzima vođenje njegovog zavoda. Stanu Đurić sreće prvi put na koncertu srpsko-jevrejskog pevačkog društva 1928. godine. Stanu, koja se školovala u konzervatorijumu u Parizu, u umetničkom radu ometa stalni osećaj sumnje zbog kojeg i traži Klajnovu pomoć. Udata je za vlasnika najtiražnijeg lista na Balkanu s kojim ima troje dece. Šta će se, međutim, desiti kada Klajn oseti privlačnost prema svojoj pacijentkinji i prekrši etička pravila svoje profesije uništavajući time brak čoveku i ženi koji imaju zajedničku decu?

Prožeta istorijom, knjiga nas upoznaje s usponom Musolinija u Italiji, kraljevim raspuštanjem skupštine i uvođenjem apsolutizma u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, i progonom političkih neistomišljenika, među kojima je i sam Ribnikar oko kojeg se okuplja komunistička omladina. U Nemačkoj Hitler juri ka vlasti, u Srbiji je poginuo Aleksandar I, a Klajn je zbog skandalozne preljube izbačen iz udruženja lekara i primoran da promeni zanimanje i pređe u pozorište. Dok Ribnikaru propada brak i trpi političke pritiske i pretnje mogućeg zatvaranja lista, u zemlji po kojoj počinju da se šire pipci fašizma (kasnije će preživeti i zatvaranje u logoru na Banjici), izdaju doživljava i u kući: između Huga i Ribnikarove žene Stane razvija se preljubnička afera iz koje će se izroditi naš čuveni lingvista Ivan Klajn.

Stvarni likovi u priči dopunjenoj fikcijom postaju junaci storije o ljubavi i preljubi, borbi za političke i ljudske stavove, pa i borbi za goli život u vreme uspona nečovečnog zla. U isti mah politička nit fabule o progonu neistomišljenika i gašenju liberalnih medija od strane fašista otkriva jezivu paralelu s našom sadašnjošću, ali i sa trenutnim skokom antisemitizma i neofašizma u svetu.

Autor: Miroslav Bašić Palković