„Ovo je ubedljivo najgora knjiga o šahu“, obznanila je vaskolikoj javnosti evropska prvakinja u šahu Teodora Injac za novo delo Stefana Tićmija, „Tata kaže gambit“, da bi je Ršum potom poklopio i rekao – „Ne, ovo je ubedljivo najbolja knjiga o šahu“. Ah, eto nama prave šahovske zavrzlame već na samom početku! Jeste li ili nije, nije li ili jeste, moraćete da odlučite sami!

Tvorac čuvenog dečjeg klasika „Ja sam Akiko“, koji je do sada rasprodat u preko 25.000 primeraka, vodi nas ovoga puta u ulicu Jelenov žleb opasanu bujnim jelama i bockavim borovima gde ušuškana iza teških baršunastih draperija živi porodica Žakula sa svim svojim trzavicama, svađicama i slatkim pomirenjima. Ali „kao labavo vezan šal na jakom vetru“ život ove porodice polako se otima kontroli: mami je prekipelo i s malim Davidom odlučuje da se spakuje, napusti stan i ostavi tatu, prigradskog velemajstora u šahu!

A tata, da li zato što je odlepio (što nije nemoguće, čak je i posve izvesno) ili s nekim nejasnim planom (šahisti vazda nešto mozgaju i smišljaju), uzima testeru iz garaže i počinje da pila svoju omiljenu fotelju! Koji mu je đavo? Tata je odlučio da od nameštaja i stvari u stanu napravi šahovske figure, a stan će pretvoriti u šahovsku tablu!

Dok nam Tićmi polako otkriva šta je tata naumio, upoznaćemo i znatiželjne komšije koje više od svega vole da prisluškuju (da ne bi brinuli svoju brigu, bolje je da brinu tuđu – njihova je zlatna krilatica), dok u stanu Žakula čiviluci, stolice i vitrine škripe po podu kao figure po tabli. Upoznaćemo i Davidovu drugaricu Melani s kojom čekrkom kroz prozor razmenjuje poruke (jeftinije je od mobilnog). A saznaćemo i da se tata zbog opsesije šahom otuđio od porodice i da ih je sve to i dovelo u ovu pat-poziciju.

Kako će se završiti ta životna partija, ko će kome pojesti figure, a ko ne, saznaćemo do kraja Tićmijeve nove šahovske priče!

Autor: Miroslav Bašić Palković