Prikaz knjige „Tajna“ Domenika Starnonea
Posle „Pertli“ i „Šale“, Domeniko Starnone se vraća u knjižare da bi romanom „Tajna“ zaokružio trilogiju romana koji ispituju ljubavne odnose i zaplete rođene iz njih.
„Ne znam šta da vam kažem, o ljubavi se toliko govori, ali mislim da ja nisam često koristio tu reč, štaviše, imam utisak da je nikad nisam upotrebio, iako sam voleo, naravno da sam voleo, voleo sam toliko da sam gubio glavu i svest. Ljubav, onakva kakvu sam ja upoznao, jeste, naime, lava sirovog života koja sagoreva tanani život, erupcija koja briše moć razumevanja i saosećajnost, razum i razloge, geografiju i istoriju, zdravlje i bolest, bogatstvo i siromaštvo, izuzetak i pravilo.“
Tako jasnim rečima počinje „Tajna“, roman koji se razvija kroz priču glavnog junaka, Pjetra Vele, profesora napuljskog porekla. Napulj i predavanje književnosti nas vode direktno do samog Starnonea, koji je vezan za ovaj grad koliko i za lepu književnost. Tajna je za Pjetra familijarnost sa osobama za koje se vezuje, ali je istovremeno i deljenje, naročito u posebnim okolnostima, tajni koje nikada ne bismo nikome odali, osim osobi koju volimo. Kao u „Pertlama“, i u ovom romanu je ljubav, u svim njenim oblicima, ta koja povezuje ljudska bića: svi mi imamo slabosti i misli koje je teško podeliti, ali emotivne veze čine da se prevaziđe prepreka ćutanja i da se otvori srce. Upravo se to dešava glavnom liku, čoveku čija je harizma više mentalna i emocionalna, nego fizička. Pjetro, prvo mladi nastavnik, a zatim poznati i cenjeni profesor, ima nekoliko važnih priča. Prva je ona sa Terezom, njegovom bivšom učenicom, mladom i neukrotivom, ali živahnom i privlačnom.
„Strašno je, rekao mi je jednom jedan prijatelj, kad se zaljubimo u ženu koja je u svakom pogledu življa od nas.“
Upravo devojčina bujnost i privlačnost uzdrmavaju previše njihov odnos: njihova priča će, iako osuđena da nikad ne postane zvanično konsolidovani odnos, obeležiti i njen i njegov život – malo pre nego što će se razići, Pjetro i Tereza sklapaju pakt. Jedno drugom će poveriti najintimniju tajnu. Ta će ih intimnost – vrsta povezanosti pomešane sa ucenom – držati vezane za ceo život.
„Zato nemoj smetnuti s uma da znam stvari koje mogu da te unište ako se prema toj sirotoj devojci ne budeš ponašao kako treba.“ Rekla je to veselim tonom […]
„I ja znam neke lepe stvari o tebi. Zato, molim te lepo, vodi računa šta radiš.“
Pjetro i Tereza idu svako svojim putem. Ona, na početku blistave karijere, prihvata posao u Sjedinjenim Američkim Državama, Pjetro se, pak, vezuje za Nadiju, tek diplomiranu nastavnicu matematike, koja je istovremeno stidljiva i slatka. Nadija oličava mir, blaženost i Pjetro je pita da se uda za njega. U smenjivanju događaja, prolaze godine i mlada porodica se konsoliduje i proširuje, tako da je Nadija sada majka Eme, Serđa i Ernesta, troje dece koje je dobila sa Pjetrom. Terezi se, nezavisnijoj i samostalnijoj, otvaraju nove mogućnost u Americi. Uprkos tome, s vremena na vreme se nakratko vraća u Italiju i to je prilika da ponovo vidi, ili barem čuje Pjetra, za kojeg je ostala vezana tom starom ispovešću.
Domeniko Starnone nas stavlja ispred dve vrste veoma različitih, i upravo zbog toga skoro „jedinstvenih“, veza, iako će svaki čitalac moći da nađe deo sebe na stranicama ovog romana. U životu postoje ljubavi i ljubavi, veze i veze: svaki odnos ima nešto jedinstveno, zbog čega se ne može svesti ni na jedan drugi. Ni vreme neće oštetiti stara osećanja, čak ni onda kada bi već trebalo da postanu samo uspomena.
„Tajna“ nam pokazuje kako, na ovaj ili onaj način, ljubavi ne nestaju. Menjaju se, razvijaju, ali oni koji su se voleli ostaju čuvari strahova, nesigurnosti, kolebanja i nerešenih pitanja koje muče svakog od nas. Iako se u očima sveta veze naizgled završavaju, poverenje i tajna ne nestaju u zaboravu, već, naprotiv, vremenom postaju sve čvršći, kao lava, koju autor pominje na početku romana. U svemu tome postoji senka ucene: poštovanje tajne se rađa iz privrženosti sačinjene od mešavine ljubavi i straha: ne sme se rizikovati da ono što nam je najintimnije i najskrivenije izađe na svetlost dana. Ne, jer bismo u očima sveta izgubili previše. Ali, da li je zaista tako? Da li voljena osoba zaista može da bude naš najgori tužilac?
„Tajna“ potvrđuje neosporni talenat Starnonea, pisca i kritičkog posmatrača ljudskih osobina. Njegovi likovi imaju mnogo nesavršenosti, ne pokazuju se iskrenim, smatraju sebe prosečnima. Pred svetom skrivaju deo sebe, koji ne mogu nikome da povere. Događaji se ne dešavaju u 21. veku – atmosfera mnogo više podseća na osamdesete i devedesete, kada društvene mreže još nisu postojale, kada je u svetu bilo više bliskosti, bez želje da se postuje svaka misao, kao što se danas dešava. Hronološko vreme je prilično blisko vremenu samog autora, koji je tokom prethodnih decenija gajio, kao i njegov junak, ljubav prema književnosti i prema predavanju.
Knjiga je primerena širokoj publici, a posebno onima koji žele da prodru u dubinu ljudske duše. Čitalac u njoj nalazi katarzu, jer otkriva da ni drugi nisu savršeni, iz čega može da nauči da život shvata manje dramatično, da bude popustljiviji prema sebi samom i prema onima koji ga okružuju.
Autor: Đovana Đuraudi
Izvor: sololibri.net
„Ne znam šta da vam kažem, o ljubavi se toliko govori, ali mislim da ja nisam često koristio tu reč, štaviše, imam utisak da je nikad nisam upotrebio, iako sam voleo, naravno da sam voleo, voleo sam toliko da sam gubio glavu i svest. Ljubav, onakva kakvu sam ja upoznao, jeste, naime, lava sirovog života koja sagoreva tanani život, erupcija koja briše moć razumevanja i saosećajnost, razum i razloge, geografiju i istoriju, zdravlje i bolest, bogatstvo i siromaštvo, izuzetak i pravilo.“
Tako jasnim rečima počinje „Tajna“, roman koji se razvija kroz priču glavnog junaka, Pjetra Vele, profesora napuljskog porekla. Napulj i predavanje književnosti nas vode direktno do samog Starnonea, koji je vezan za ovaj grad koliko i za lepu književnost. Tajna je za Pjetra familijarnost sa osobama za koje se vezuje, ali je istovremeno i deljenje, naročito u posebnim okolnostima, tajni koje nikada ne bismo nikome odali, osim osobi koju volimo. Kao u „Pertlama“, i u ovom romanu je ljubav, u svim njenim oblicima, ta koja povezuje ljudska bića: svi mi imamo slabosti i misli koje je teško podeliti, ali emotivne veze čine da se prevaziđe prepreka ćutanja i da se otvori srce. Upravo se to dešava glavnom liku, čoveku čija je harizma više mentalna i emocionalna, nego fizička. Pjetro, prvo mladi nastavnik, a zatim poznati i cenjeni profesor, ima nekoliko važnih priča. Prva je ona sa Terezom, njegovom bivšom učenicom, mladom i neukrotivom, ali živahnom i privlačnom.
„Strašno je, rekao mi je jednom jedan prijatelj, kad se zaljubimo u ženu koja je u svakom pogledu življa od nas.“
Upravo devojčina bujnost i privlačnost uzdrmavaju previše njihov odnos: njihova priča će, iako osuđena da nikad ne postane zvanično konsolidovani odnos, obeležiti i njen i njegov život – malo pre nego što će se razići, Pjetro i Tereza sklapaju pakt. Jedno drugom će poveriti najintimniju tajnu. Ta će ih intimnost – vrsta povezanosti pomešane sa ucenom – držati vezane za ceo život.
„Zato nemoj smetnuti s uma da znam stvari koje mogu da te unište ako se prema toj sirotoj devojci ne budeš ponašao kako treba.“ Rekla je to veselim tonom […]
„I ja znam neke lepe stvari o tebi. Zato, molim te lepo, vodi računa šta radiš.“
Pjetro i Tereza idu svako svojim putem. Ona, na početku blistave karijere, prihvata posao u Sjedinjenim Američkim Državama, Pjetro se, pak, vezuje za Nadiju, tek diplomiranu nastavnicu matematike, koja je istovremeno stidljiva i slatka. Nadija oličava mir, blaženost i Pjetro je pita da se uda za njega. U smenjivanju događaja, prolaze godine i mlada porodica se konsoliduje i proširuje, tako da je Nadija sada majka Eme, Serđa i Ernesta, troje dece koje je dobila sa Pjetrom. Terezi se, nezavisnijoj i samostalnijoj, otvaraju nove mogućnost u Americi. Uprkos tome, s vremena na vreme se nakratko vraća u Italiju i to je prilika da ponovo vidi, ili barem čuje Pjetra, za kojeg je ostala vezana tom starom ispovešću.
Domeniko Starnone nas stavlja ispred dve vrste veoma različitih, i upravo zbog toga skoro „jedinstvenih“, veza, iako će svaki čitalac moći da nađe deo sebe na stranicama ovog romana. U životu postoje ljubavi i ljubavi, veze i veze: svaki odnos ima nešto jedinstveno, zbog čega se ne može svesti ni na jedan drugi. Ni vreme neće oštetiti stara osećanja, čak ni onda kada bi već trebalo da postanu samo uspomena.
„Tajna“ nam pokazuje kako, na ovaj ili onaj način, ljubavi ne nestaju. Menjaju se, razvijaju, ali oni koji su se voleli ostaju čuvari strahova, nesigurnosti, kolebanja i nerešenih pitanja koje muče svakog od nas. Iako se u očima sveta veze naizgled završavaju, poverenje i tajna ne nestaju u zaboravu, već, naprotiv, vremenom postaju sve čvršći, kao lava, koju autor pominje na početku romana. U svemu tome postoji senka ucene: poštovanje tajne se rađa iz privrženosti sačinjene od mešavine ljubavi i straha: ne sme se rizikovati da ono što nam je najintimnije i najskrivenije izađe na svetlost dana. Ne, jer bismo u očima sveta izgubili previše. Ali, da li je zaista tako? Da li voljena osoba zaista može da bude naš najgori tužilac?
„Tajna“ potvrđuje neosporni talenat Starnonea, pisca i kritičkog posmatrača ljudskih osobina. Njegovi likovi imaju mnogo nesavršenosti, ne pokazuju se iskrenim, smatraju sebe prosečnima. Pred svetom skrivaju deo sebe, koji ne mogu nikome da povere. Događaji se ne dešavaju u 21. veku – atmosfera mnogo više podseća na osamdesete i devedesete, kada društvene mreže još nisu postojale, kada je u svetu bilo više bliskosti, bez želje da se postuje svaka misao, kao što se danas dešava. Hronološko vreme je prilično blisko vremenu samog autora, koji je tokom prethodnih decenija gajio, kao i njegov junak, ljubav prema književnosti i prema predavanju.
Knjiga je primerena širokoj publici, a posebno onima koji žele da prodru u dubinu ljudske duše. Čitalac u njoj nalazi katarzu, jer otkriva da ni drugi nisu savršeni, iz čega može da nauči da život shvata manje dramatično, da bude popustljiviji prema sebi samom i prema onima koji ga okružuju.
Autor: Đovana Đuraudi
Izvor: sololibri.net
