Prikaz knjige: „Svet u depresiji 1929–1939“
Najveći nedostatak većine analiza Velike ekonomske krize u Sjedinjenim američkim državama predstavlja izostanak relevantnih informacija o globalnoj ekonomiji kao celini i njenim glavnim akterima, kao i političkoj atmosferi i dominantnim društvenim strukturama tog vremena. Samo jedan, relativno jednostavan, primer predstavljaju efekti devalvacije i viška proizvodnje na trgovinske partnere. Dalje, zaboravlja se da je u pitanju bio globalni fenomen. U ovom smislu, dok se ekonomisti različitih škola međusobno sukobljavaju i nastoje da ospore teze onih drugih, fokusirani prevashodno na svojstva kapitalizma u domaćim okvirima i način proizvodnje ograničen određenim teorijskim modulima, Kindlbergerrazmatra problem na opštijem nivou. Reći da ovo nije bitno je isto što i tvrditi da svet nije složen – gaf koji sebi, verujem, ne bi dozvolili čak ni ziloti sa Instituta Mizes. Zahtevnost ovog poduhvata, sa kojim verujem da Kindlberger na prefinjen način izlazi na kraj, leži u samoj njegovoj kompleksnosti.
Glavna teza ovog izuzetnog dela jeste da slabljenje britanske imperije naprosto nije pratio uspon odgovarajućeg naslednika koji bi uspeo da stabilizuje postojeću privrednu strukturu na međunarodnom nivou i pruži joj odgovarajući legitimitet. Države su se okrenule same sebi. Uistinu, oni koji su se najbrže orijentisali ka devalvaciji i najranije odbacili zlatni standard, ujedno su doživeli i najbrži oporavak. Paralele sa političkim dešavanjima su izuzetne! Povlačenje država iz struktuiranog sveta XIX i ranog XX veka samo je hranilo nesporazume i nepoverenje koje je dominiralo međunarodnim odnosima. Sa usponom ekonomske politike „iskorišćavanja suseda“ (beggar thy neighbor), čiji su glavni uzroci bili Velika ekonomska kriza i povlačenje iz relativno kooperativnog sistema koji je uživao legitimitet, izvesno se uvećala i mogućnost izbijanja međunarodnih konflikata. Ovo je jedno od fundamentalnih dela, namenjeno svakome koga interesuje Velika ekonomska kriza. Kindlbergerov pristup je možda kompleksan, ali je zato definitivno i poseban.
Izvor: amazon.com
Prevod: Milan Radovanović
Glavna teza ovog izuzetnog dela jeste da slabljenje britanske imperije naprosto nije pratio uspon odgovarajućeg naslednika koji bi uspeo da stabilizuje postojeću privrednu strukturu na međunarodnom nivou i pruži joj odgovarajući legitimitet. Države su se okrenule same sebi. Uistinu, oni koji su se najbrže orijentisali ka devalvaciji i najranije odbacili zlatni standard, ujedno su doživeli i najbrži oporavak. Paralele sa političkim dešavanjima su izuzetne! Povlačenje država iz struktuiranog sveta XIX i ranog XX veka samo je hranilo nesporazume i nepoverenje koje je dominiralo međunarodnim odnosima. Sa usponom ekonomske politike „iskorišćavanja suseda“ (beggar thy neighbor), čiji su glavni uzroci bili Velika ekonomska kriza i povlačenje iz relativno kooperativnog sistema koji je uživao legitimitet, izvesno se uvećala i mogućnost izbijanja međunarodnih konflikata. Ovo je jedno od fundamentalnih dela, namenjeno svakome koga interesuje Velika ekonomska kriza. Kindlbergerov pristup je možda kompleksan, ali je zato definitivno i poseban.
Izvor: amazon.com
Prevod: Milan Radovanović
