Ovo je značka za najboljeg učenika. Nije moja, pripada Markusu Meldruu. Pronašao sam je ispod svog stola i podigao. On još uvek nije primetio da je nema. Značka je verovatno spala sa njegovog džempera. Vratiću mu je (nekad).
Rezime: veoma je hladno napolju i svi se nadamo da će početi da pada sneg. Da! Derek i ja bismo mogli da napravimo Pevca od snega i da se grudvamo (čuvaj se Dilija!). Baka Mejvis je počela da mi plete novi džemper, ali kako stvari stoje, nisam siguran da ću moći da ga obučem...

Ako bismo pravili hijerarhiju popularnih likova među osnovcima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Tom Gejts bi trebao da dobije makar titulu princa. On je izuzetno popularan lik među osnovcima, da ne pominjem i armiju obožavalaca među odraslima. Svaku knjigu koja je do sad objavljena su čitaoci progutali i na kraju ostajali očajnički gladni sledeće avanture. Idući stopama Amerikanaca i „Dnevnika Šonjavka“, Tom je pokazao svetu da i u Ujedinjenom Kraljevstvu mogu nastati jednako smešni i simpatični likovi, kao i u Sjedinjenim Državama.

Možda mislite da ova serija knjiga može biti privlačna samo dečacima, ali uveravam vas da ih i devojčice vole. Ja to znam, jer sam i sama žensko!

Čitanje knjige o Tomu Gejtsu podseća na razbijanje pinjate: nikada ne možete da znate šta unutra možete pronaći i sve se na vas sruči odjednom. Ove knjige morate voleti, jer su pretrpane ilustracijama same autorke, koje prate urnebesne situacije iz Tomovog života.

U ovom nastavku Tom očajnički pokušava da dobije značku najboljeg učenika od svog nastavnika Gospodina Fulermana. Uradiće sve da je dobije. Međutim, u životu nam stvari koje želimo retko dolaze sa lakoćom, tako da možemo samo da posmatramo Toma kako se bori sa domaćim zadacima, invazijom rođaka snobova i iznenadnim snegom u svojoj misiji da dobije priznanje najboljeg učenika. Tom većinu svojih nedaća dočekuje sa prilično opuštenim stavom, i zbog toga ga morate voleti. Dopadaju mi se svi likovi u ovim knjigama. Kada čitam, svi mi deluju izuzetno, a u isto vreme poznato i opušteno. Naravno, od velike pomoći su  neverovatne ilustracije Liz Pišon, zbog kojih tačno znamo kako likovi izgledaju. Mislim da je jedna od najboljih stvari kod ove knjige to što je toliko stvarna. Događaji nisu previše dramatični, to su sve uobičajene svakodnevne situacije, osim što je autorka sve začinila svojim vrcavim humorom.

Nije nikakvo iznenađenje što je ova serija osvojila toliko nagrada (kao što su Roald Dal i Voterstouns nagrada za dečju knjigu), jer je pravo uživanje čitati ih. Mnogo me podsećaju na godišnjake „Dendy and Beano“ koje sam čitala kao dete. Ova serija bi bila idealna za nekoga ko ne voli da čita jer se čita brzo i lako i ima puno ilustracija. Iznenadila bih se ako čitalac ne bi odmah bio uvučen u Tomove komične dogodovštine.

Ima zaista mnogo knjiga o Tomu Gejtsu i mislim da ne morate početi od prve u seriji da biste uživali u njima.

Izvor: middlegradestrikesback.blogspot.rs