Prikaz knjige „Sva svetlost koju ne vidimo“ Entonija Dora, dobitnika Pulicerove nagrade za književnost 2015.

Autorka ovih redova zaronila je u ovo suptilno štivo, pisano onim retkim umećem da se pripovedanje natopi najfinijim lirizmom, pre no što je iko mogao znati da će delo dobiti nekoliko dana ranije Pulicerovu nagradu za književnost. Entoni Dor, američki književnik, sa jedanaestogodišnjim sinom mirno je uživao u sladoledu u Parizu, kada je saznao da je za roman „Sva svetlost koju ne vidimo“ dobio Pulicera. Žiri za dodelu Pulicerove nagrade naveo je u obrazloženju da je Dorov roman izuzetno „maštovito i složeno“ delo koje istražuje „ljudsku prirodu i kontradiktornu moć tehnologije“. Roman „Sva svetlost koju ne vidimo“ pre nekoliko meseci bio je i u najužem izboru za prestižnu američku nagradu National Book Award. Pa ipak, šta god pisali žiriji, kakve god nagrade knjige dobijale, one su, ipak, dobre ili loše. Ova je izvanredna. Nije nikakvo čudo što je ovo delo bilo čak pedeset nedelja na listi bestselera Njujork tajmsa, a prodato je u vrtoglavom tiražu od 1,6 miliona primeraka. Do sada. Priča je, kao i sve velike priče, jednostavna. Devojčica Mari Lora je u šestoj godini oslepela. Da bi mogla da se snađe u Parizu, otac za nju gradi maketu kvarta u kojem žive u Parizu, ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica i tako naučila da bez ičije pomoći dođe i do Nacionalnog muzeja. Ona ima neizlečivu, bilateralnu kataraktu. Počinje rat i ona iz prošlog života čuva tu dragocenost, taj minijaturni grad, sačinjen tako da njeni prsti steknu sposobnost vida. Istovremeno, u jednom drugom svetu, u Nemačkoj, odrasta Verner. Siroče je. Nema, dakle, radosti koje katkad donosi i samo prisustvo drugih ljudi. Kada otkrije radio-aparat, opna njegove samoće i tuge biva probijena. No tako vešto snalaženje s tehnikom odvešće ga među Hitlerovu omladinu. U ratu, u Francuskoj, dok padaju bombe i devojka slušajući vidi kako se razara grad, njihov susret biće najjača granata – a opet nalik na zvezdu padalicu. Kritičari širom Amerike ističu da „ovo delo ubeđuje čitaoca da uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima ništa ne može poništiti lepotu ovog sveta“. Jedna od najlepših knjiga napisanih tokom prethodne godine.

Autor: Sanja Domazet
Izvor: Politika