Prikaz knjige Suzan Vajs Bauer „Istorija srednjovekovnog sveta“
Bauerova je napisala neverovatno uredan, zabavan vodič, od one vrste koja se brzo čita, a opet je prepuna informacija; a kao što priliči našem vremenu globalizma, ovo je zaista globalni pogled na prvu polovinu srednjeg veka, koji ne prati samo stvaranje moderne Rusije, Koreje, Japana, Kine, Indije i Bliskog istoka, već posvećuje pažnju i slabo poznatoj Americi iz tog doba i pokazuje nam koliko malo znamo o tim još uvek nepismenim društvima. U pitanju je savršen vodič za početnike poput mene, jer predstavlja sve glavne događaje koji su definisali ovo doba, na detaljan, ali ne i zamoran način.
Čitaoca prvenstveno fascinira uvid u talas uticaja kojima su bila izložena razna geografska područja u periodu od 500 godina: smena različitih škola mišljenja, sumrak Zapadnog Rimskog carstva za samo nekoliko stotina godina; širenje arapskog islamskog carstva, gotovo ni iz čega, te njegov raspad onda kada je postalo preveliko da bi se njime efikasno upravljalo; a sve prikazano kroz stotine jednostavnih mapa i vremenskih traka. Podjednako je fascinantan i autorkin fokus na nekoliko nepromenjenih „velikih“ gradova tog perioda, koji su uspevali da održe svoj status svetionika stabilnosti u haotičnom vremenu: način na koji Rim odbija napad za napadom dok ostatak njegove imperije propada; razvoj Londona, bez obzira na to ko upravlja njime; i zadivljujući Konstantinopolj, koji je, sada shvatam, možda najbolje branjen grad u celoj istoriji čovečanstva i stub hrišćanstva mnogo duže nego što se misli.
Ali možda su ipak najfascinantnija brojna pitanja u stilu „a šta ako“, koja se javljaju dok proučavamo period tokom koga se svet menjao, preispitivanja svih načina na koje bi naš svet bio drugačiji samo da se neki veliki rat završio na drugačiji način, ili da omrznuti vladar nije ubijen u predvečerje velike ofanzive. Šta da su varvari Vizigoti uspeli da zadrže Španiju, umesto što su ih pokorili muslimani iz Afrike? A šta bi bilo da Karlo Veliki nikada nije pokorio svoje plemenske susede i stvorio ujedinjenu Francusku? Šta bi bilo da Indija nije potrošila vreme na petstogodišnji građanski rat između svojih malih feudalaca? Ovo je jedan od glavnih razloga za proučavanje istorije, proučavanje nezamislivog, bolje razumevanje onog što se desilo, zamišljajući šta je moglo da bude, a nije; Bauerova je obavila besprekoran posao, predstavljajući prilike koje se umalo nisu odigrale jer „istorija“, kako je mi zamišljamo, neprestano teče, čak i ako joj je suđeno da se uvek kreće ka napred, da uvek bude kompleksnija.
Iz sveg srca preporučujem ovu knjigu svima koji žele da saznaju više o ovom iznenađujuće sofisticiranom periodu istorije. Bilo je pravo zadovoljstvo naići na ovu obimnu knjigu koja se čita kao triler sa aerodroma i jedva čekam da se vratim unazad i pročitam autorkin prikaz starog veka, a istovremeno i željno očekujem nastavak.
Izvor: Goodreads
Prevod: Miloš Vulikić
Čitaoca prvenstveno fascinira uvid u talas uticaja kojima su bila izložena razna geografska područja u periodu od 500 godina: smena različitih škola mišljenja, sumrak Zapadnog Rimskog carstva za samo nekoliko stotina godina; širenje arapskog islamskog carstva, gotovo ni iz čega, te njegov raspad onda kada je postalo preveliko da bi se njime efikasno upravljalo; a sve prikazano kroz stotine jednostavnih mapa i vremenskih traka. Podjednako je fascinantan i autorkin fokus na nekoliko nepromenjenih „velikih“ gradova tog perioda, koji su uspevali da održe svoj status svetionika stabilnosti u haotičnom vremenu: način na koji Rim odbija napad za napadom dok ostatak njegove imperije propada; razvoj Londona, bez obzira na to ko upravlja njime; i zadivljujući Konstantinopolj, koji je, sada shvatam, možda najbolje branjen grad u celoj istoriji čovečanstva i stub hrišćanstva mnogo duže nego što se misli.
Ali možda su ipak najfascinantnija brojna pitanja u stilu „a šta ako“, koja se javljaju dok proučavamo period tokom koga se svet menjao, preispitivanja svih načina na koje bi naš svet bio drugačiji samo da se neki veliki rat završio na drugačiji način, ili da omrznuti vladar nije ubijen u predvečerje velike ofanzive. Šta da su varvari Vizigoti uspeli da zadrže Španiju, umesto što su ih pokorili muslimani iz Afrike? A šta bi bilo da Karlo Veliki nikada nije pokorio svoje plemenske susede i stvorio ujedinjenu Francusku? Šta bi bilo da Indija nije potrošila vreme na petstogodišnji građanski rat između svojih malih feudalaca? Ovo je jedan od glavnih razloga za proučavanje istorije, proučavanje nezamislivog, bolje razumevanje onog što se desilo, zamišljajući šta je moglo da bude, a nije; Bauerova je obavila besprekoran posao, predstavljajući prilike koje se umalo nisu odigrale jer „istorija“, kako je mi zamišljamo, neprestano teče, čak i ako joj je suđeno da se uvek kreće ka napred, da uvek bude kompleksnija.
Iz sveg srca preporučujem ovu knjigu svima koji žele da saznaju više o ovom iznenađujuće sofisticiranom periodu istorije. Bilo je pravo zadovoljstvo naići na ovu obimnu knjigu koja se čita kao triler sa aerodroma i jedva čekam da se vratim unazad i pročitam autorkin prikaz starog veka, a istovremeno i željno očekujem nastavak.
Izvor: Goodreads
Prevod: Miloš Vulikić
