Prikaz knjige „Šta nam svako telo govori“ Džoa Navara
„Šta nam svako telo govori“ jedna je od najpopularnijih knjiga o neverbalnoj komunikaciji, a lako je zaključiti i zbog čega je to tako.
Zapravo, to je knjiga o čitanju govora tela.
Tehnički termin za govor tela je neverbalna komunikacija i to je tema koja me već neko vreme zaokuplja. Pre nego što sam pročitao knjigu, imao sam određena znanja o neverbalnoj komunikaciji, ali ova knjiga vaše znanje o toj temi odvešće na sasvim drugačiji nivo.
Napisao ju je Džo Navaro, bivši FBI agent koji je tokom celog svog profesionalnog života proučavao i u praksi primenjivao stečena znanja o nauci neverbalne komunikacije.
On se rodio na Kubi, a sa samo osam godina preselio se u Sjedinjene Američke Države – nije znao ni reč engleskog jezika.
On je u ovoj knjizi razvio veštine koje omogućavaju da se „ljudsko telo posmatra kao bilbord koji reklamira sve ono što osoba misli kroz gestikulacije, facijalne ekspresije i fizičke pokrete“.
Ključna stvar je da Navaro kroz celu knjigu piše da nam ljudi kroz svoju neverbalnu komunikaciju „govore“. Govor ne znači da neko laže, ali nam pokazuje kada se neko nalazi u situaciji kada mu nije prijatno.
„Šta nam svako telo govori“ nije knjiga u kojoj ćete pročitati kako da prepoznate laž (mada, možete i to). Umesto toga, ona nam pokazuje na koje sve načine možemo identifikovati kada ljudi pokazuje znake nelagodonosti, a da njihove reči govore sasvim suprotno.
U njoj, takođe, možete pronaći informacije o tome kako možete poboljšati svoju neverbalnu komunikaciju i na ovaj način se bolje predstaviti. Krivi smo ukoliko naše telo odaje loše držanje ili ukoliko se zatvaramo u određenim situacijama.
Šta je neverbalna komunikacija?
Ljudsko telo je sposobno da oda i na hiljade neverbalnih signala i poruka.
Glavna teme knjige jeste to da se neverbalna komunikacija može nadgraditi. Kroz godine evolucije mi smo programirani da automatski odreagujemo na određene situacije.
Ove reakcije izvodi naš limbički sistem mozga ili takozvani „iskreni mozak“, kako ga naziva Navaro. Iskreni, zato što on pruža automatski odgovor na ono što ne možemo da kontrolišemo. On kaže da je limbički deo mozga sveti gral govora tela.
Deo mozga nazvan neokorteks je „lažljivi mozak“, zato što je on deo mozga vezan za naš razum koji je pomogao čovečanstvu da napreduje, ali i da laže.
Razumevanje neverbalne komunikacije zahteva znanje da „pročitamo“ facijalne ekspresije, gestikulaciju, fizičke pokrete, telesnu udaljenost, dodirivanje, držanje tela, pa čak i odeću. Knjiga vam kroz poglavlja otkriva kako sve ovo možete učiniti.
Štaviše, prema onome što čitamo u knjizi, neverbalna komunikacija čini otprilike između 60 do 65 procenata svih interpersonalnih interakcija. Drugim rečima, naša komunikacija se više zasniva na neverbalnom planu nego što je to slučaj sa rečima.
Jednostavnije rečeno, ukoliko ne znate da „pročitate“ neverbalnu komunikaciju, vi ćete primiti manje od polovine svih informacija koje vam se nude.
Koje su prednosti razumevanja neverbalne komunikacije?
Pomoći će vam da ustanovite da li neko pokušava da vas prevari. Tumačenje „govora“ omogućiće vam da utvrdite da li je ono što ljudi govore zaista ono što i misle.
Pomoći će vam da razumete da li članovi porodice, prijatelji ili kolege ne poslu kriju svoje prave misli i osećanja. Kada su osećanja u pitanju, ljudi ponekad imaju problem da saopšte ono što zaista osećaju.
Omogućiće vam da se među drugima izrazite na način na koji nameravate. Određeni ljudi sebe ne predstavljaju na pozitivan način.Noge, torzo, ruke, prsti i lice dobri su pokazatelji znakova neverbalne komunikacije
Prema Navaru, noge i stopala su posebno važni kada želimo da „pročitamo“ ljude. On kaže da se „donji ekstremiteti moraju posmatrati kao važan deo celog ljudskog tela kada je u pitanju neverbalna inteligencija“.
Kao još jedan dodatak evoluciji, Navaro navodi da torzo „čuva“ vitalne organe kao što su srce, pluća, jetra i digestivni trakt, te da stoga limbički mozak nastoji da zaštiti ovo područje kada se osoba oseti ugroženo.
Kada su emocije u pitanju, Navaro navodi da je „naše lice odraz naših misli“. Mi na neverbalne načine komuniciramo kroz osmeh, mrštenje i sve ono što se desi između ove dve ekspresije. On kaže da ljudska bića imaju oko deset hiljada različitih facijalnih ekspresija. Naša lica mogu biti istinski prikaz toga kako se osećamo, ali s obzirom na to da smo u stanju da ove izraze kontrolišemo, ovo ne mora uvek biti slučaj.
Deset Navarovih zapovesti neverbalne komunikacije
Sada vam navodim Navarovu listu deset zapovesti za razumevanje neverbalne komunikacije koje on ističe u knjizi. One su:
1. Budite kompetentni posmatrač svog okruženja;
2. Posmatranje u okviru konteksta je ključ za razumevanje neverbalnog ponašanja;
3. Naučite da prepoznate i razumete univerzalna neverbalna ponašanja;
4. Naučite da prepoznate i razumete idiosinkratična neverbalna ponašanja;
5. Kada ste u interakciji sa drugima, pokušajte da naučite njihova osnovna ponašanja;
6. Uvek se trudite da pronađete što više neverbalnih znakova;
7. Važno je tragati za promenama u ponašanju određene osobe koje nam mogu signalizirati njihove misli, emocije, interesovanja ili namere;
8. Od velikog je značaja da naučite da prepoznate neverbalne znake koji vas mogu navesti na pogrešan trag;
9. Razlikovanje komoditeta i neugodnosti pomoći će vam da se fokusirate na najvažnija ponašanja za tumačenje neverbalne komunikacije;
10. Kada posmatrate ljude, budite suptilni dok to činite.
Završni komentari u vezi sa ovom knjigom
„Šta nam svako telo govori“ autora Džoa Navara knjiga je puna praktičnih saveta. Ukoliko budete primenili ono što je autor naveo u njoj, knjiga će vam pomoći da razvijete veštine za „čitanje“ neverbalne komunikacije kod drugih ljudi, ali i kako da je koristite da svoju ličnu komunikaciju.
Da biste iz knjige i Navarovog višedecenijskog istraživanja i proučavanja i primenjivanja neverbalne komunikacije naučili potreban je napor. Pročitajte je nekoliko puta, zapisujte i, najvažnije, izađite napolje i sve naučeno primenite na sebi.
Kada jednom počnete da prepoznajete znakove na drugim ljudima, počećete da gledate na neverbalnu kominikaciju na sasvim drugačiji način.
Zapravo, možda više nikada ne budete u stanju da svet posmatrate istim očima.
Autor: Stiven Dejvis
Izvor: stedavies.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
Zapravo, to je knjiga o čitanju govora tela.
Tehnički termin za govor tela je neverbalna komunikacija i to je tema koja me već neko vreme zaokuplja. Pre nego što sam pročitao knjigu, imao sam određena znanja o neverbalnoj komunikaciji, ali ova knjiga vaše znanje o toj temi odvešće na sasvim drugačiji nivo.
Napisao ju je Džo Navaro, bivši FBI agent koji je tokom celog svog profesionalnog života proučavao i u praksi primenjivao stečena znanja o nauci neverbalne komunikacije.
On se rodio na Kubi, a sa samo osam godina preselio se u Sjedinjene Američke Države – nije znao ni reč engleskog jezika.
On je u ovoj knjizi razvio veštine koje omogućavaju da se „ljudsko telo posmatra kao bilbord koji reklamira sve ono što osoba misli kroz gestikulacije, facijalne ekspresije i fizičke pokrete“.
Ključna stvar je da Navaro kroz celu knjigu piše da nam ljudi kroz svoju neverbalnu komunikaciju „govore“. Govor ne znači da neko laže, ali nam pokazuje kada se neko nalazi u situaciji kada mu nije prijatno.
„Šta nam svako telo govori“ nije knjiga u kojoj ćete pročitati kako da prepoznate laž (mada, možete i to). Umesto toga, ona nam pokazuje na koje sve načine možemo identifikovati kada ljudi pokazuje znake nelagodonosti, a da njihove reči govore sasvim suprotno.
U njoj, takođe, možete pronaći informacije o tome kako možete poboljšati svoju neverbalnu komunikaciju i na ovaj način se bolje predstaviti. Krivi smo ukoliko naše telo odaje loše držanje ili ukoliko se zatvaramo u određenim situacijama.
Šta je neverbalna komunikacija?
Ljudsko telo je sposobno da oda i na hiljade neverbalnih signala i poruka.
Glavna teme knjige jeste to da se neverbalna komunikacija može nadgraditi. Kroz godine evolucije mi smo programirani da automatski odreagujemo na određene situacije.
Ove reakcije izvodi naš limbički sistem mozga ili takozvani „iskreni mozak“, kako ga naziva Navaro. Iskreni, zato što on pruža automatski odgovor na ono što ne možemo da kontrolišemo. On kaže da je limbički deo mozga sveti gral govora tela.
Deo mozga nazvan neokorteks je „lažljivi mozak“, zato što je on deo mozga vezan za naš razum koji je pomogao čovečanstvu da napreduje, ali i da laže.
Razumevanje neverbalne komunikacije zahteva znanje da „pročitamo“ facijalne ekspresije, gestikulaciju, fizičke pokrete, telesnu udaljenost, dodirivanje, držanje tela, pa čak i odeću. Knjiga vam kroz poglavlja otkriva kako sve ovo možete učiniti.
Štaviše, prema onome što čitamo u knjizi, neverbalna komunikacija čini otprilike između 60 do 65 procenata svih interpersonalnih interakcija. Drugim rečima, naša komunikacija se više zasniva na neverbalnom planu nego što je to slučaj sa rečima.
Jednostavnije rečeno, ukoliko ne znate da „pročitate“ neverbalnu komunikaciju, vi ćete primiti manje od polovine svih informacija koje vam se nude.
Koje su prednosti razumevanja neverbalne komunikacije?
Pomoći će vam da ustanovite da li neko pokušava da vas prevari. Tumačenje „govora“ omogućiće vam da utvrdite da li je ono što ljudi govore zaista ono što i misle.
Pomoći će vam da razumete da li članovi porodice, prijatelji ili kolege ne poslu kriju svoje prave misli i osećanja. Kada su osećanja u pitanju, ljudi ponekad imaju problem da saopšte ono što zaista osećaju.
Omogućiće vam da se među drugima izrazite na način na koji nameravate. Određeni ljudi sebe ne predstavljaju na pozitivan način.Noge, torzo, ruke, prsti i lice dobri su pokazatelji znakova neverbalne komunikacije
Prema Navaru, noge i stopala su posebno važni kada želimo da „pročitamo“ ljude. On kaže da se „donji ekstremiteti moraju posmatrati kao važan deo celog ljudskog tela kada je u pitanju neverbalna inteligencija“.
Kao još jedan dodatak evoluciji, Navaro navodi da torzo „čuva“ vitalne organe kao što su srce, pluća, jetra i digestivni trakt, te da stoga limbički mozak nastoji da zaštiti ovo područje kada se osoba oseti ugroženo.
Kada su emocije u pitanju, Navaro navodi da je „naše lice odraz naših misli“. Mi na neverbalne načine komuniciramo kroz osmeh, mrštenje i sve ono što se desi između ove dve ekspresije. On kaže da ljudska bića imaju oko deset hiljada različitih facijalnih ekspresija. Naša lica mogu biti istinski prikaz toga kako se osećamo, ali s obzirom na to da smo u stanju da ove izraze kontrolišemo, ovo ne mora uvek biti slučaj.
Deset Navarovih zapovesti neverbalne komunikacije
Sada vam navodim Navarovu listu deset zapovesti za razumevanje neverbalne komunikacije koje on ističe u knjizi. One su:
1. Budite kompetentni posmatrač svog okruženja;
2. Posmatranje u okviru konteksta je ključ za razumevanje neverbalnog ponašanja;
3. Naučite da prepoznate i razumete univerzalna neverbalna ponašanja;
4. Naučite da prepoznate i razumete idiosinkratična neverbalna ponašanja;
5. Kada ste u interakciji sa drugima, pokušajte da naučite njihova osnovna ponašanja;
6. Uvek se trudite da pronađete što više neverbalnih znakova;
7. Važno je tragati za promenama u ponašanju određene osobe koje nam mogu signalizirati njihove misli, emocije, interesovanja ili namere;
8. Od velikog je značaja da naučite da prepoznate neverbalne znake koji vas mogu navesti na pogrešan trag;
9. Razlikovanje komoditeta i neugodnosti pomoći će vam da se fokusirate na najvažnija ponašanja za tumačenje neverbalne komunikacije;
10. Kada posmatrate ljude, budite suptilni dok to činite.
Završni komentari u vezi sa ovom knjigom
„Šta nam svako telo govori“ autora Džoa Navara knjiga je puna praktičnih saveta. Ukoliko budete primenili ono što je autor naveo u njoj, knjiga će vam pomoći da razvijete veštine za „čitanje“ neverbalne komunikacije kod drugih ljudi, ali i kako da je koristite da svoju ličnu komunikaciju.
Da biste iz knjige i Navarovog višedecenijskog istraživanja i proučavanja i primenjivanja neverbalne komunikacije naučili potreban je napor. Pročitajte je nekoliko puta, zapisujte i, najvažnije, izađite napolje i sve naučeno primenite na sebi.
Kada jednom počnete da prepoznajete znakove na drugim ljudima, počećete da gledate na neverbalnu kominikaciju na sasvim drugačiji način.
Zapravo, možda više nikada ne budete u stanju da svet posmatrate istim očima.
Autor: Stiven Dejvis
Izvor: stedavies.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
