Tara Šuster je američka autorka jedne od najznačajnijih knjiga iz oblasti samopomoći poslednjih godina – „Kupi sebi te proklete ljiljane“ (na srpskom takođe u prevodu Lagune). U svom drugom naslovu „Sijaj u prokletoj tami“, spisateljica se tematski i postupkom poigrava i izvan granica samopomoći. Naime, Tara Šuster ovde istražuje sitne ali efikasne korake koje osoba može da preduzme kako bi se, kroz proces ponovnog sazrevanja, opet povezala sa svojim autentičnim ja i izgradila život kakav želi. Za razliku od većine drugih knjiga o samopomoći, „Sijaj u prokletoj tami“ uopšte nije patronizujuća knjiga koja bi nam govorila šta da radimo ne bismo li rešili naše probleme. Umesto toga, delo podrazumeva da isceljenje nije linearan i mehanički proces, pa tako donosi bitno saznanje da ranjivost ne mora biti mana; može biti vrlina, čak i izvor snage. Tara Šuster, dakle, naglašava da privremeno gubljenje sebe može u konačnici biti isto toliko plodotvorno koliko i samopronalaženje i da nije naš zadatak da se promenimo u idealnu predstavu nekog drugog, nego da izrastemo u – sebe. Na kraju krajeva, ova zbirka eseja o (is)celjenju duše polazi od životne priče same autorke, čime su knjizi dodati dopunski slojevi dubine i verodostojnosti.

Naslov uvodnog poglavlja, Stani pored puta, nosi dvostruko značenje: tiče se doslovnog autorkinog prekida vožnje na drumu kad je, u godini najviše obeleženom kovidom, ostala bez posla ali i metaforične pauze koja omogućuje da se sa dovoljno distance podvuče crta. Naravno da problemi iz detinjstva, odnosno oni s roditeljima, imaju posebnu težinu u podrivanju osobe, a neposrednost Tare Šuster, dok govori o sopstvenim nedaćama iz ovog atara, naprosto je zadivljujuća. Knjiga je i s te strane odmerena, pa autorka ne piše samo o ličnom iskustvu nego deli i mnoštvo korisnih alata i tehnika za suočavanje sa traumama, stresom i nesigurnostima koje mnogi od nas osećaju u savremenom društvu.

Naslovi triju tematskih celina – „Iscelite se“, „Rastite“ i „Sijajte“ – označavaju tri faze postepenog povratka sebi, do najbolje verzije sebe. Pripovedanje Tare Šuster je ležerno i nenametljivo, a kada poprimi i znatnije nanose rešenosti (kao na primer u poglavljima Najbolji način da se izgradi navika i Donosite odluke za buduću verziju sebe, iz druge odnosno treće celine knjige) učinci postaju najupečatljiviji mogući. Jer ovoj tematici nije pristupljeno samo teorijski već tako da podstiču na lično delovanje, čineći delo neuporedivo praktičnijim i direktnijim od sličnih naslova.

„Sijaj u prokletoj tami“ uspeva da zadrži balans između ozbiljnosti tema i neophodnog olakšanja kroz humor, kojem je Tara Šuster vrlo vična. U krajnjem učinku, stiče se utisak da se čitaocu, koji ima saznajnu, poslovnu ili emocionalnu krizu identiteta, obraća njegova prijateljica čija prednost je jedino u tome što nema zadršku da priča o pomenutim vrstama problema i što ih je i sama već prebrodila. Tara Šuster ovom knjigom nema toliko nameru da pomogne čitaocu koliko nastoji da mu pruži ruku da on pomogne sebi.

Autor: Domagoj Petrović