Prikaz knjige Reze Aslana „Bog: ljudska istorija“ – Gospod i mi
Iransko-američki izučavalac studija religije Reza Aslan u svom i bestseleru Njujork Tajmsa latio se složenog poduhvata sažimanja istorije odnosa ljudi i raznih proroka prema Bogu. Autor ispituje povest u trajanju od mesopotamijskog politeizma i egipatskog animizma hiljadama godina pre nove ere, preko Zaratustrinog dualizma, grčkog mnogoboštva i jevrejskog obožavanja Jahvea, do hrišćanstva od Isusa do statusa zvanične religije u Rimskom carstvu (III vek nove ere) i islama kao najmlađe zasebne religije (VII v. n. e). „Bog: ljudska istorija“ je veoma interesantno i važno štivo upravo zato što na srazmerno malom prostoru od tristotinak stranica uspeva da protumači istorijsku zasnovanost pojedinih religijskih verovanja i delova svetih knjiga koja su nastajala u razdoblju od desetak hiljada godina.
Po zamašnosti složen gotovo onoliko koliko je dužina istorije koju proučava duga, jeste i zbir ostalih zadataka kojih se Aslan latio: odrediti koliko je Bog u različitim ispovestima rađen po slici čoveka i obratno; gde je odnos prema vrhovnom biću ili vrhovnim bićima uslovljen trojstvom Gospoda, sina i svetog duha, a gde je određen dvojnošću odnosno poštovanjem Tvorca kao jednog, jedinog. Vrlo su zanimljivi religijsko-komparatistivički delovi štiva u kojima autor navodi razlike u tretmanu krupnih pojmova istorije religije poput Raja, Pakla ili Potopa i ključnih ličnosti (sumerska /polu/božanstva, Jahve, Adam i Eva, Isus...) u zavisnosti od različite vere.
Pred sam finiš štiva Reza Aslan se naizgled izuzima od naučničke objektivnosti kako bi sebe odredio kao vernika i panteistu. Međutim, on za to nudi prilično jake argumente. Što mu opet ne smeta da u završnim rečenica knjige, s empatijom prema čitaocu, istom predloži sledeći pristup koji je i fleksibilan, i odlučan: „Verujte u boga ili nemojte. Definišite boga kako želite. U svakom slučaju, prihvatite pouku naših mitskih predaka Adama i Eve i jedite zabranjeno voće. Ne treba da se plašite boga. Vi ste bog.“
Autor: Domagoj Petrović
Po zamašnosti složen gotovo onoliko koliko je dužina istorije koju proučava duga, jeste i zbir ostalih zadataka kojih se Aslan latio: odrediti koliko je Bog u različitim ispovestima rađen po slici čoveka i obratno; gde je odnos prema vrhovnom biću ili vrhovnim bićima uslovljen trojstvom Gospoda, sina i svetog duha, a gde je određen dvojnošću odnosno poštovanjem Tvorca kao jednog, jedinog. Vrlo su zanimljivi religijsko-komparatistivički delovi štiva u kojima autor navodi razlike u tretmanu krupnih pojmova istorije religije poput Raja, Pakla ili Potopa i ključnih ličnosti (sumerska /polu/božanstva, Jahve, Adam i Eva, Isus...) u zavisnosti od različite vere.
Pred sam finiš štiva Reza Aslan se naizgled izuzima od naučničke objektivnosti kako bi sebe odredio kao vernika i panteistu. Međutim, on za to nudi prilično jake argumente. Što mu opet ne smeta da u završnim rečenica knjige, s empatijom prema čitaocu, istom predloži sledeći pristup koji je i fleksibilan, i odlučan: „Verujte u boga ili nemojte. Definišite boga kako želite. U svakom slučaju, prihvatite pouku naših mitskih predaka Adama i Eve i jedite zabranjeno voće. Ne treba da se plašite boga. Vi ste bog.“
Autor: Domagoj Petrović
