Mislim da postoje slučajevi kada je vizuelna lepota neke dečje knjige tolika da to postane neka vrsta opterećenja. Pojedini roditelji se na neki način plaše za dečje knjige. Kupuju deci neka jeftina izdanja mekih korica jer misle da bi deca „upropastila“ lepe stvari svojim malim, lepljivim prstima. I tako, kada se knjiga istinski predivna kao što su „Prevejane priče“ nađe ispred njih, oni ni ne pomisle da to pravo umetničko delo, tako delikatno, puno detalja i divno, predaju nasilnoj ljubavi i obožavanju svoje dece. To je više nego šteta jer su „Prevejane priče“ upravo napravljene da ih deca prevrću rukama. Sa pričama Džona i Ketlin Metjuz koje će u sebe uvući svakoga i slikama Tomislava Tomića koje vas upecaju da vas nikada ne puste, ovo je upravo vrsta knjige koju bi deca sama gledala, stalno i iznova. Nadajmo se samo da će roditelji imati poverenja u njih.

Da li znate za kozačku priču o tome kako su se mačak i lisac uortačili da dobave sebi fin obrok? Ili za priču o pacovu, krabi i hobotnici iz Mikronezije? Ili tibetansku priču o žabi koja pomoću lukavstva beži iz vraninog kljuna? U ovoj zbirci priča prevejanci se služe pameću i lukavstvom da bi ostvarili svoje potrebe. Ponekad im je motivacija u potpunosti vezana za opstanak, ali često jednostavno dolaze do onoga što žele dovitljivošću i prinudom. Dvadeset jedna priča iz celog sveta pokazuje bar jedno. Kada je reč o pripovedanju, ljudi, iz neobjašnjivih razloga, vole da prevare i da budu prevareni.

„Prevejane priče“ nas možda privlače jer su prevejanci u njima podložni svim ljudskim slabostima iako nisu predstavljeni u ljudskom obličju. U svom uvodu par Metjuz objašnjava to ovako: „Ma koje veličine bila, svaka životinja se oslanja na svoju pamet, sposobnost i dovitljivost – služeći se lažima, prevarama, obmanama i dosetkama – da izbegne opasnost i zadobije slobodu. Bilo da ste kao lisica ili kao zec, ove će vas priče naučiti da cenite sve što vam život pruža“. To ne znači da su svi prevaranti u ovoj zbirci junaci. Mnogi se ponašaju na način koji bi se mogao smatrati odvratnim ili nemoralnim. „Lav i jednorog“ na primer, priča o lavu koji se pred neprijateljem predstavlja slabim ne bi li izazvao njegovo sažaljenje i na kraju tu istu osobinu upotrebio protiv njega. U priči iz Finske „Ortaci“, glavni lik je jedna lisica izrazito opsednuta sobom. A „Najhladnija noć“ većim delom ni ne deluje kao priča o lukavštini, sve dok ne stignete do kraja i shvatite da je lik prevejanca sve vreme koristio slabosti glavnog junaka.

Kao i sve ostale zbirke i ova knjiga sadrži priče iz celoga sveta. U cilju objašnjenja odakle je došla, svaka priča ima uvodnu rečenicu tipa: „Ova priča o vraćanju milo za drago potiče iz plemena Juta iz Severne Amerike“. Na žalost knjiga je potpuno lišena bibliografije. Da li su Džon i Ketlin ove priče ubrali na drvetu ili su imali izvore? Svet možda nikada neće saznati. Ja bih prvi cenio da dobijem naznaku kako su autori skupljali materijal za ovu knjigu ali čak i njihova kratka biografija na koricama ostaje nema po tom pitanju.

Ima puno zbirki priča o prevrtljivcima, pa šta je to što ovu izdvaja? Dve reči: Tomislav Tomić. Hrvatski umetnik (jedan sajt ga naziva „tradicionalnim ilustratorom koji se oslanja na crtanje“) ima sposobnost da uravnoteži lepotu pravom vrstom razigranog duha. Njegova olovka i mastilo prizivaju krzno. I zbog načina na koji dočarava teksture, izraze, ličnosti i pejzaže, gospodin Tomić je očito neko na koga treba obratiti pažnju. Takođe, njegov stil naročito dobro odgovara ovoj vrsti knjige.

Još nešto o ilustracijama. Postoje detalji i postoje detalji. Ne znam ko je doneo odluku da priča „Kako je Anansi ukrao sve priče“ bude poslednja u zbirci, ali kao način da se cela knjiga zaokruži to ima savršenog smisla. Imam osećaj da je Tomić bio svestan gde će priča stajati u knjizi, naročito kada pogledam veliku sliku koja prati prvu stranicu priče. Tu je bog neba a iza njega mreža svih priča sveta. Ako niste obratili pažnju, ilustracija vam može delovati kao nasumičan niz slika ali pažljivijim gledanjem vidi se da su priče koje smo pročitali utkane u niti te mreže. S desne strane boga neba nalazi se gavran koji drži raka u kljunu malo pre nego što bude prevaren da ga otvori. Tu je takođe poluslepi losos iz Asaroe iz priče „Najhladnija noć“. A tu su i neki stvorovi iz same priče o Anasiju kao što su piton Onini i Moatija duh drveća. I tako Tomić povezuje svoje priče u jednu sliku na način na koji par Metjuzovih sabira svoje priče u jednu.

Na neki čudan način ove priče o prevarama bi se sjajno uklopile u postdiplomski kurs o dečjoj književnosti. U ovoj knjizi se nalaze priče prikladne za decu. Tako da ako smatrate da vam u biblioteci, ličnoj ili javnoj, nedostaju knjige u odeljku sa prevarama, onda bi „Prevejane priče“ bile pravi izbor. Samo nemojte da brinete o deci i njihovim umazanim prstićima. Knjiga ovako lepa je stvorena da bude voljena. Uživajte u njoj dok je čitava...

Autor: Goodreads član