Prikaz knjige „Prema istinitoj priči“
Potpuno sam zadivljena ovom knjigom. Pohvale autora na koricama su mi odmah privukle pažnju, a pogotovo kada sam videla da se među njima nalazi i autor čije knjige obožavam. Zatim sam počela da čitam knjigu. Svakim trenutkom sam bila sve zadivljenija i shvatila sam da je ovo jedna zaista savršenja knjiga. Zbog toga što mi se knjiga ovoliko dopala, ne mogu a da je ne nahvalim, ali ne želim ni da odam previše. Kada ovo kažem, ispada da u knjizi postoji neki zaplet koji ne želim da otkrijem, ali to nije slučaj. Na vama je da knjigu shvatite onako kako mislite da treba.
Knjiga „Prema istinitoj priči“ predstavlja enigmu: opisana je kao roman, ali čitate je kao memoar. Narator je autorka po imenu Delfin, koja je zbunjena uspehom svog poslednjeg romana, za koji mnogi smatraju da je baziran na njenoj porodici i da predstavlja neki vid njene autobiografije. Naziv knjige se ne pominje u romanu, ali po opisu jako podseća na De Viganinu knjigu „Ništa ne stoji na putu noći“. Kroz knjigu možemo da vidimo dosta sličnosti između De Viganove i lika autorke Delfin.
Delfin pokušava da se nosi sa novostečenom slavom, spremajući se da piše novi roman, kada na jednoj zabavi upoznaje L. L je glamurozna, moderna, doterana žena, kakvima se Delfin divila i kojima je uvek zavidela. Takođe je samouverena, malo i napadna kada iznosi mišljene o Delfininom načinu pisanja. Ne sviđa joj se ideja da Delfinina sledeća knjiga bude bazirana na rijaliti zvezdi, već je podstiče da detaljnije piše o svom životu. Malo po malo, L postaje deo Delfininog života. Tu je da joj pomogne i sasluša, kao sestra, terapeut i lični asistent. Delfin takođe saznaje tragične detalje života L, uključujući smrt majke i supruga. Za to vreme, navodno od jednog člana porodice, Delfin prima pisma puna mržnje, u kojima je kritikuje jer je, radi slave, obelodanila tajne svoje porodice.
Ponekad će vam se činiti kao da čitate filozofsku raspravu između Delfin i L, jer često vode debate o prirodi istine i fikcije, o tome gde se fikcija završava, a istina počinje i koliko toga pisac sme i može da otkrije o sebi. Ali ova knjiga ima i tamniju stranu, jer polako zaključujemo kako L loše utiče na Delfin. Mada, Delfin nam na početku i kaže da je L razlog zašto se oseća tako bespomoćno (i zašto nije bila u stanju da napiše bilo šta, pa makar i spisak za kupovinu) i zašto je zamalo odustala od pisanja dok se družila sa njom. Epigrafi za svaki deo knjige uzeti su iz romana „Mizeri“ Stivena Kinga.
Očekivala sam da „Prema istinitoj priči“ bude studija o psihičkom zlostavljanju, nešto nalik knjizi Džejmsa Lezduna „Give Me Everything You Have“, ali malo blaža verzija „uhođenja“. I nisam se razočarala. Ako ste ikada doživeli ovako nešto, dosta scena ćete jako dobro razumeti (večera bez gostiju nalik je sceni iz horor filma). Ali ovaj roman je poput sjajnog holograma, slike koja se potpuno menja u zavisnoti od toga iz kog ugla je posmatrate. Roman je napisan na elegantan način, sa modernom prozom, što vas može naterati da pomislite da je ovo jednostavna priča, puna neizvesnosti, a ne isprepleteni lavirint fikcije, činjenica i percepcije.
Izvor: Goodreads
Prevod: Lidija Janjić
Knjiga „Prema istinitoj priči“ predstavlja enigmu: opisana je kao roman, ali čitate je kao memoar. Narator je autorka po imenu Delfin, koja je zbunjena uspehom svog poslednjeg romana, za koji mnogi smatraju da je baziran na njenoj porodici i da predstavlja neki vid njene autobiografije. Naziv knjige se ne pominje u romanu, ali po opisu jako podseća na De Viganinu knjigu „Ništa ne stoji na putu noći“. Kroz knjigu možemo da vidimo dosta sličnosti između De Viganove i lika autorke Delfin.
Delfin pokušava da se nosi sa novostečenom slavom, spremajući se da piše novi roman, kada na jednoj zabavi upoznaje L. L je glamurozna, moderna, doterana žena, kakvima se Delfin divila i kojima je uvek zavidela. Takođe je samouverena, malo i napadna kada iznosi mišljene o Delfininom načinu pisanja. Ne sviđa joj se ideja da Delfinina sledeća knjiga bude bazirana na rijaliti zvezdi, već je podstiče da detaljnije piše o svom životu. Malo po malo, L postaje deo Delfininog života. Tu je da joj pomogne i sasluša, kao sestra, terapeut i lični asistent. Delfin takođe saznaje tragične detalje života L, uključujući smrt majke i supruga. Za to vreme, navodno od jednog člana porodice, Delfin prima pisma puna mržnje, u kojima je kritikuje jer je, radi slave, obelodanila tajne svoje porodice.
Ponekad će vam se činiti kao da čitate filozofsku raspravu između Delfin i L, jer često vode debate o prirodi istine i fikcije, o tome gde se fikcija završava, a istina počinje i koliko toga pisac sme i može da otkrije o sebi. Ali ova knjiga ima i tamniju stranu, jer polako zaključujemo kako L loše utiče na Delfin. Mada, Delfin nam na početku i kaže da je L razlog zašto se oseća tako bespomoćno (i zašto nije bila u stanju da napiše bilo šta, pa makar i spisak za kupovinu) i zašto je zamalo odustala od pisanja dok se družila sa njom. Epigrafi za svaki deo knjige uzeti su iz romana „Mizeri“ Stivena Kinga.
Očekivala sam da „Prema istinitoj priči“ bude studija o psihičkom zlostavljanju, nešto nalik knjizi Džejmsa Lezduna „Give Me Everything You Have“, ali malo blaža verzija „uhođenja“. I nisam se razočarala. Ako ste ikada doživeli ovako nešto, dosta scena ćete jako dobro razumeti (večera bez gostiju nalik je sceni iz horor filma). Ali ovaj roman je poput sjajnog holograma, slike koja se potpuno menja u zavisnoti od toga iz kog ugla je posmatrate. Roman je napisan na elegantan način, sa modernom prozom, što vas može naterati da pomislite da je ovo jednostavna priča, puna neizvesnosti, a ne isprepleteni lavirint fikcije, činjenica i percepcije.
Izvor: Goodreads
Prevod: Lidija Janjić
