Prikaz knjige „Od nule do jedan“: šta je san o monopolu
„Sve srećne kompanije su različite: svaka od njih dobija monopol onog trenutka kada reši neki jedinstven problem. Sve neuspešne kompanije su iste: one nisu uspele da izbegnu konkurenciju.“ Ovo je citat iz poslednje knjige Pitera Tila: „Od nule do jedan: beleške o startap kompanijama, ili kako graditi budućnost“. „Od nule do jedan“ je zanimljiva i korisna knjiga koja se bavi tehnološkim startapovima, ali i startap kompanijama uopšte. Knjiga u prvi plan postavlja kontroverznu ideju koja će nekim čitaocima ostaviti gorak ukus u ustima:
„Ako želite da stvorite i zadržite trajnu vrednost, ne gradite kompaniju koja će se baviti nediferenciranom robom.“
U članku koji je objavio The Wall Street Journal, Piter Til objašnjava šta on podrazumeva pod pojmom monopol: „Kada kažem 'monopol', mislim na kompaniju koja je toliko dobra u onome čime se bavi da nijedna druga firma ne može da ponudi ni približnu zamenu“.
Piter Til je preduzetnik, investitor, koji je poznat po svom „bezobrazluku“, jer voli da izaziva kontroverzu svojim pomalo ekstremnim idejama. Bio je osnivač servisa „PayPal“ i nekih drugih startapa. Profitirao je, takođe, i ranim investiranjem u kompanije poput „Yelp“ i „LinkedIn“.
Istorija ove knjige je veoma zanimljiva. Kada je Piter Til držao kurs o preduzetništvu na Stenford Univerzitetu, jedan od studenata Blejk Masters je uporno hvatao beleške, zbog čega je postao i koautor ove knjige. Ove beleške su bile veoma popularne, do te mere da ih je citirao New York Times. Beleške su revidirane i proširene, i tako je nastala osnova za knjigu „Od nule do jedan“.
Mene zaista raduje kad Piter Til piše da ne postoji nijedan razlog zbog koga bi bilo nužno da se sledeći veliki startap desi u Stenfordu ili u Silicijumskoj dolini. To je „muzika“ za moje uši, jer ja ne živim ni na jednom od tih mesta, a i sam učestvujem u razvijanju startap kompanija. Naravno, moram da priznam da je biti u Stenfordu ili u Silicijumskoj dolini, čak i u današnje vreme prednost, ali više nije toliko značajno i neophodno kao što je to nekad bilo.
Na neki način, ova knjiga prenosi važnu poruku: kompanije bi trebalo da izbegavaju konkurenciju tako što će, ako je moguće stvoriti (ili pronaći) tržišta koja imaju brz rast, gde je moguće napraviti brzu i kritičnu prednost. Piter Til smatra da startap treba od samog početka da bude na korak ispred konkurencije. Idealno bi bilo pronaći nedovoljno iskorišćeno područje, čime bi kompanija stekla neku vrstu monopola, kao na primer Gugl kad je reč o pretraživačima. Startap koji pokušavate da razvijete na području na kom ima konkurencije, teško da će doneti profit.
Autori podstiču čitaoca da pokuša da nauči nešto iz primera ljudi kao što su Bil Gejts ili Lari Pejdž, ali naglašavaju da je uvek neophodno dodati u igru i nešto što je zaista novo, a ne zadovoljiti se nastavljanjem onoga što već postoji. Ne smemo zaboraviti da budući milijarderi neće biti oni koji prave operativne sisteme ili pretraživače.
Ako razvijate tehnološki i softverski startap ili zapravo bilo kakav startap, „Od nule do jedan“ vam podvlači četiri preporuke koje su od suštinskog značaja za uspeh. To su:
1. Kreirajte tehnologiju koja poseduje kreativnu prednost u odnosu na sve što trenutno postoji na tržištu. Odličan primer za to je Guglov pretraživač.
2. Iskoristite mrežu i njene efekte. Svi koriste telefone, zato što svi imaju telefone. Fejsbuk ima milijardu korisnika, zato što većina korisnika ima mnogo prijatelja koji koriste tu društvenu mrežu. Idealno, neophodno je biti deo mreže u kompaniji koja ima mrežu.
3. Poštujte ekonomiju razmera. Ovo je stara škola ekonomije, nasleđena iz industrijske ere 19. veka, ali je svakako od neprocenjivog značaja i danas. U osnovi, to znači da ako vaš sektor ima visoke fiksne troškove a niske krajnje cene, neophodno ih je brzo uskladiti. To primorava konkurenciju da ima izuzetno duboke džepove ako želi da uđe u vaš sektor. Zamislite da želite da postanete konkurencija Majkrosoftu.
4. Brend postaje poznat kada ga prepoznaju kao nešto što donosi vrednost potrošačima, što im koristi. Najbolji primer za to je verovatno Epl.
Svakako je mnogo lakše pisati o ovim ključnim tačkama nego ih pronaći ili stvoriti. Takođe je diskutabilno da li nam je i dalje primamljiv ekonomski model koji se oslanja na monopole koji nude proizvode na ogromnim tržištima, kao što su Epl i Gugl, ili se postepeno prebacujemo na ekonomiju koja uključuje nebrojeno mnogo mogućnosti, koje su mnogo manje, ali su zato specifične i ekskluzivne za različite zajednice i populacije.
U svakom slučaju, smatram da su Tilove četiri smernice od velikog značaja zato što nas teraju da usmerimo našu pažnju na ono što je zaista važno: stvoriti jedinstven proizvod koji će ljudima zaista koristiti. Budućnost će pokazati da li smo bili uspešni ili ne.
Autor: Ivo Dias de Susa
Izvor: intelligenthq.com
„Ako želite da stvorite i zadržite trajnu vrednost, ne gradite kompaniju koja će se baviti nediferenciranom robom.“
U članku koji je objavio The Wall Street Journal, Piter Til objašnjava šta on podrazumeva pod pojmom monopol: „Kada kažem 'monopol', mislim na kompaniju koja je toliko dobra u onome čime se bavi da nijedna druga firma ne može da ponudi ni približnu zamenu“.
Piter Til je preduzetnik, investitor, koji je poznat po svom „bezobrazluku“, jer voli da izaziva kontroverzu svojim pomalo ekstremnim idejama. Bio je osnivač servisa „PayPal“ i nekih drugih startapa. Profitirao je, takođe, i ranim investiranjem u kompanije poput „Yelp“ i „LinkedIn“.
Istorija ove knjige je veoma zanimljiva. Kada je Piter Til držao kurs o preduzetništvu na Stenford Univerzitetu, jedan od studenata Blejk Masters je uporno hvatao beleške, zbog čega je postao i koautor ove knjige. Ove beleške su bile veoma popularne, do te mere da ih je citirao New York Times. Beleške su revidirane i proširene, i tako je nastala osnova za knjigu „Od nule do jedan“.
Mene zaista raduje kad Piter Til piše da ne postoji nijedan razlog zbog koga bi bilo nužno da se sledeći veliki startap desi u Stenfordu ili u Silicijumskoj dolini. To je „muzika“ za moje uši, jer ja ne živim ni na jednom od tih mesta, a i sam učestvujem u razvijanju startap kompanija. Naravno, moram da priznam da je biti u Stenfordu ili u Silicijumskoj dolini, čak i u današnje vreme prednost, ali više nije toliko značajno i neophodno kao što je to nekad bilo.
Na neki način, ova knjiga prenosi važnu poruku: kompanije bi trebalo da izbegavaju konkurenciju tako što će, ako je moguće stvoriti (ili pronaći) tržišta koja imaju brz rast, gde je moguće napraviti brzu i kritičnu prednost. Piter Til smatra da startap treba od samog početka da bude na korak ispred konkurencije. Idealno bi bilo pronaći nedovoljno iskorišćeno područje, čime bi kompanija stekla neku vrstu monopola, kao na primer Gugl kad je reč o pretraživačima. Startap koji pokušavate da razvijete na području na kom ima konkurencije, teško da će doneti profit.
Autori podstiču čitaoca da pokuša da nauči nešto iz primera ljudi kao što su Bil Gejts ili Lari Pejdž, ali naglašavaju da je uvek neophodno dodati u igru i nešto što je zaista novo, a ne zadovoljiti se nastavljanjem onoga što već postoji. Ne smemo zaboraviti da budući milijarderi neće biti oni koji prave operativne sisteme ili pretraživače.
Ako razvijate tehnološki i softverski startap ili zapravo bilo kakav startap, „Od nule do jedan“ vam podvlači četiri preporuke koje su od suštinskog značaja za uspeh. To su:
1. Kreirajte tehnologiju koja poseduje kreativnu prednost u odnosu na sve što trenutno postoji na tržištu. Odličan primer za to je Guglov pretraživač.
2. Iskoristite mrežu i njene efekte. Svi koriste telefone, zato što svi imaju telefone. Fejsbuk ima milijardu korisnika, zato što većina korisnika ima mnogo prijatelja koji koriste tu društvenu mrežu. Idealno, neophodno je biti deo mreže u kompaniji koja ima mrežu.
3. Poštujte ekonomiju razmera. Ovo je stara škola ekonomije, nasleđena iz industrijske ere 19. veka, ali je svakako od neprocenjivog značaja i danas. U osnovi, to znači da ako vaš sektor ima visoke fiksne troškove a niske krajnje cene, neophodno ih je brzo uskladiti. To primorava konkurenciju da ima izuzetno duboke džepove ako želi da uđe u vaš sektor. Zamislite da želite da postanete konkurencija Majkrosoftu.
4. Brend postaje poznat kada ga prepoznaju kao nešto što donosi vrednost potrošačima, što im koristi. Najbolji primer za to je verovatno Epl.
Svakako je mnogo lakše pisati o ovim ključnim tačkama nego ih pronaći ili stvoriti. Takođe je diskutabilno da li nam je i dalje primamljiv ekonomski model koji se oslanja na monopole koji nude proizvode na ogromnim tržištima, kao što su Epl i Gugl, ili se postepeno prebacujemo na ekonomiju koja uključuje nebrojeno mnogo mogućnosti, koje su mnogo manje, ali su zato specifične i ekskluzivne za različite zajednice i populacije.
U svakom slučaju, smatram da su Tilove četiri smernice od velikog značaja zato što nas teraju da usmerimo našu pažnju na ono što je zaista važno: stvoriti jedinstven proizvod koji će ljudima zaista koristiti. Budućnost će pokazati da li smo bili uspešni ili ne.
Autor: Ivo Dias de Susa
Izvor: intelligenthq.com
