Prikaz „Knjige o izmišljenim bićima“ Horhea Luisa Borhesa
Prošlo je već pedeset godina od izvornog objavljivanja ove knjige. Dotični „marginalni“ segment Borhesovog opusa proživeo je sasvim neobičnu istoriju publikovanja, čudnu koliko je to i samo ovo delo. Ponovo objavljen 1968. godine kao „Knjiga o izmišljenim bićima“ (koja se kasnije pojavila pod istim naslovom 1998), ovo delo predstavlja jedan od retkih tekstova koje je Borhes ostvario kao koautor budući da važan deo knjige nose ilustracije.
Objavljen kao fragmentarno delo koje propituje najznačajnije motive zadate teme (njegovi autori ne očekuju da bude čitano stranicu po stranicu, već da mu se pristupi sa užitkom, uvek delimično i bez utvrđenog redosleda, kao nekom od najboljih rečnika), ono spada u klasične srednjovekovne imaginarne priručnike i zverinjake koji čine temu što je zainteresovala Monterosa koliko i Flobera. Pod jednim jedinim uslovom da se u ovu kolekciju bića ne uvršćuju ona koja su nastala preobražajem kakav je svojstven vukodlacima i sa svešću da je nemoguće uvrstiti sve moguće kombinacije (u smislu da je fantastična zoologija proizvod neizbrojnih anatomskih razmena između stvarnih bića), knjiga se napaja tako različitim izvorima kao što su Kuran, Hiljadu i jedna noć, Poučna i neobična pisma…, traktat Sumnje i rešenja prvih načela Damaska, biblijski i indijski tekstovi, klasična književnost, orijentalna književnost… sve u svemu, kanonom ljudske mašte.
Suprotno bojaznima autora, ova knjiga ne može da izazove zasićenje niti odbojnost. Jer ona predstavlja istinsku posetu mentalnom zoološkom vrtu koji eksponencijalno narasta i pričinjava zadovoljstvo koje – kako nas podsećaju autori u predgovoru, možda pod uticajem Platona ili Šopenhauera – umemo da iskusimo uvek, ili bar u detinjstvu. Međutim, moguće je da nije izlišno insistirati na upozorenju: ne laćajte se ove knjige kao da je posredi roman; u tom slučaju, ona je rečnik vrtoglavice, ambis bez dna, opasnost. Kad se konzumira u malim zalogajima, ona je poslastica.
Izvor: istmo.mx
Prevod: Igor Marojević
Objavljen kao fragmentarno delo koje propituje najznačajnije motive zadate teme (njegovi autori ne očekuju da bude čitano stranicu po stranicu, već da mu se pristupi sa užitkom, uvek delimično i bez utvrđenog redosleda, kao nekom od najboljih rečnika), ono spada u klasične srednjovekovne imaginarne priručnike i zverinjake koji čine temu što je zainteresovala Monterosa koliko i Flobera. Pod jednim jedinim uslovom da se u ovu kolekciju bića ne uvršćuju ona koja su nastala preobražajem kakav je svojstven vukodlacima i sa svešću da je nemoguće uvrstiti sve moguće kombinacije (u smislu da je fantastična zoologija proizvod neizbrojnih anatomskih razmena između stvarnih bića), knjiga se napaja tako različitim izvorima kao što su Kuran, Hiljadu i jedna noć, Poučna i neobična pisma…, traktat Sumnje i rešenja prvih načela Damaska, biblijski i indijski tekstovi, klasična književnost, orijentalna književnost… sve u svemu, kanonom ljudske mašte.
Suprotno bojaznima autora, ova knjiga ne može da izazove zasićenje niti odbojnost. Jer ona predstavlja istinsku posetu mentalnom zoološkom vrtu koji eksponencijalno narasta i pričinjava zadovoljstvo koje – kako nas podsećaju autori u predgovoru, možda pod uticajem Platona ili Šopenhauera – umemo da iskusimo uvek, ili bar u detinjstvu. Međutim, moguće je da nije izlišno insistirati na upozorenju: ne laćajte se ove knjige kao da je posredi roman; u tom slučaju, ona je rečnik vrtoglavice, ambis bez dna, opasnost. Kad se konzumira u malim zalogajima, ona je poslastica.
Izvor: istmo.mx
Prevod: Igor Marojević
