Prikaz knjige „Mračne tajne beogradskih vračara“: Puna cena ljudske znatiželje
Doktor Šimon A. Đarmati, profesor u penziji, rođen je 1952. godine u Zrenjaninu. Živi u Beogradu. Objavljuje publicistiku i fikciju, a „Mračne tajne beogradskih vračara“, „Lela fatalna“ i „Baba Anujka“ njegove su publicističke knjige.
Misteriozan naziv knjige „Mračne tajne beogradskih vračara“ izdvaja u naslovu beogradske vračare, mada opisuje i pripadnice ovog esnafa iz unutrašnjosti, kao i vračeve muškog roda.
Bilo je takvih proroka i vračeva koji su nepogrešivo proricali budućnost. Jedan od njih je Mato Glušac koji je Smail-agi Čengiću rekao da će glavom stići na Cetinje i da će njegov at zarzati nad Biljardom. Proroštvo se ovo ispunilo tako što je jedan uskočki vojvoda odneo glavu Smail-age svom gospodaru, a u tom trenutku njegov konj je zanjištao pred kamenim dvorom.
Knez Danilo, koji je proricanje i gatke batinama kažnjavao, kad god je bio u prilici, proveravao je prozorljivost čuvenog Hercegovca iz Korita. Ali Mato Glušac nepogrešivo je pogađao kakvo ždrebe nosi kobila i kakve belege u utrobi svoje majke ima mladi nerođeni vo. Zato ga niko nije dirao i njegova je slava postala epska.
Jedna Ciganka prorekla je kraljici Nataliji dok je devojčurak bila da će postati kraljica, ali i da će nakon izvesnog vremena bez krune ostati. Proročanstvo se obistinilo i u svom blistavom početku i tragičnom završetku.
Nije problem proricati, već zloupotrebljavati ljudsku nesreću, naivnost, želje srca, prići jadima i nevoljama iz Pandorine kutije isključivo kroz špalir koristoljublja.
Velika je razlika između Cigana iz Puškinove istoimene poeme, visokomoralnih i slobodnih, tihih i vanvremenih uzora i Đarmatijevih Ciganki i džambasa, ovdašnjih vračara, manipulatora i mamipara. One od svojih žrtava uzimaju novac, skupoceni nakit i svilu da odobrovolje takozvane vile ili demone, kako bi otklonile nesreću, obezbedile bogatu udaju ili uzvraćenu ljubav.
Ne kažem da ne postoje vidoviti ljudi i umešne žene koje mogu da predvide kad će jalovica zaneti, ali je veliki broj nesoja i izroda, koji olako obećava ono što nikada ne može ispuniti. Dok očajni, neuki i naivni otkriju da su prevareni, opelješeni jer su ih njihove gatare izule iz cipela, mameći od njih osim dukata i gotovine i štedne knjižice i dividende, novac i imanje, vreme prođe, a pokatkad i život.
A zvale su se: Lenka Jovanovićka, gospa Femka, baba Jela, vidovita Ljubica, vračara jataganmalska, sa Čubure, vrač iz Marinkove bare, Marija, Lina i Zora Šajn, vračare Gurumba, Marica, Vagner, Ofelija, beogradska Madam de Teb, Kata Gračanin, baba Mila, Steva vrač i mnogi drugi.
Sračunata tajanstvena atmosfera salona i udžerica vračara, polumrak, mirisi, ikone, sveće, pozornica je na kojoj se odvija drama gatki i proricanja.
One gledaju u čašu vode, olovo i ugljevlje, talog kafe, karte i dlanove. Kad zatreba argumenata za zaglavlje nepisanog i alovitog računa, posrednice su između sveta mrtvih i živih, između fantastičnih bića i ovdašnjeg prostodušnog sveta.
Sve što naivčine, bilo da su bogate dame, uboge sobarice, prevarene i ostavljene žene, unapred vračarama plate, nema nikakve garancije da će im se uloženo isplatiti. U velikom broju slučajeva namamljeni ne dobijaju što su tražili, a usput bivaju pokradeni, hipnotisani i slomljene volje. Proricanje iz koristoljublja kažnjavano je i po slovu zakona, i opet nije moglo biti suzbijeno niti iskorenjeno.
Jer to je korov koji se prodaje kao rodno drvo. Opsena. Skupa i prazna kao mehur sapunice.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
Misteriozan naziv knjige „Mračne tajne beogradskih vračara“ izdvaja u naslovu beogradske vračare, mada opisuje i pripadnice ovog esnafa iz unutrašnjosti, kao i vračeve muškog roda.
Bilo je takvih proroka i vračeva koji su nepogrešivo proricali budućnost. Jedan od njih je Mato Glušac koji je Smail-agi Čengiću rekao da će glavom stići na Cetinje i da će njegov at zarzati nad Biljardom. Proroštvo se ovo ispunilo tako što je jedan uskočki vojvoda odneo glavu Smail-age svom gospodaru, a u tom trenutku njegov konj je zanjištao pred kamenim dvorom.
Knez Danilo, koji je proricanje i gatke batinama kažnjavao, kad god je bio u prilici, proveravao je prozorljivost čuvenog Hercegovca iz Korita. Ali Mato Glušac nepogrešivo je pogađao kakvo ždrebe nosi kobila i kakve belege u utrobi svoje majke ima mladi nerođeni vo. Zato ga niko nije dirao i njegova je slava postala epska.
Jedna Ciganka prorekla je kraljici Nataliji dok je devojčurak bila da će postati kraljica, ali i da će nakon izvesnog vremena bez krune ostati. Proročanstvo se obistinilo i u svom blistavom početku i tragičnom završetku.
Nije problem proricati, već zloupotrebljavati ljudsku nesreću, naivnost, želje srca, prići jadima i nevoljama iz Pandorine kutije isključivo kroz špalir koristoljublja.
Velika je razlika između Cigana iz Puškinove istoimene poeme, visokomoralnih i slobodnih, tihih i vanvremenih uzora i Đarmatijevih Ciganki i džambasa, ovdašnjih vračara, manipulatora i mamipara. One od svojih žrtava uzimaju novac, skupoceni nakit i svilu da odobrovolje takozvane vile ili demone, kako bi otklonile nesreću, obezbedile bogatu udaju ili uzvraćenu ljubav.
Ne kažem da ne postoje vidoviti ljudi i umešne žene koje mogu da predvide kad će jalovica zaneti, ali je veliki broj nesoja i izroda, koji olako obećava ono što nikada ne može ispuniti. Dok očajni, neuki i naivni otkriju da su prevareni, opelješeni jer su ih njihove gatare izule iz cipela, mameći od njih osim dukata i gotovine i štedne knjižice i dividende, novac i imanje, vreme prođe, a pokatkad i život.
A zvale su se: Lenka Jovanovićka, gospa Femka, baba Jela, vidovita Ljubica, vračara jataganmalska, sa Čubure, vrač iz Marinkove bare, Marija, Lina i Zora Šajn, vračare Gurumba, Marica, Vagner, Ofelija, beogradska Madam de Teb, Kata Gračanin, baba Mila, Steva vrač i mnogi drugi.
Sračunata tajanstvena atmosfera salona i udžerica vračara, polumrak, mirisi, ikone, sveće, pozornica je na kojoj se odvija drama gatki i proricanja.
One gledaju u čašu vode, olovo i ugljevlje, talog kafe, karte i dlanove. Kad zatreba argumenata za zaglavlje nepisanog i alovitog računa, posrednice su između sveta mrtvih i živih, između fantastičnih bića i ovdašnjeg prostodušnog sveta.
Sve što naivčine, bilo da su bogate dame, uboge sobarice, prevarene i ostavljene žene, unapred vračarama plate, nema nikakve garancije da će im se uloženo isplatiti. U velikom broju slučajeva namamljeni ne dobijaju što su tražili, a usput bivaju pokradeni, hipnotisani i slomljene volje. Proricanje iz koristoljublja kažnjavano je i po slovu zakona, i opet nije moglo biti suzbijeno niti iskorenjeno.
Jer to je korov koji se prodaje kao rodno drvo. Opsena. Skupa i prazna kao mehur sapunice.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres
