Dok jurimo za svakodnevnim obavezama, trudeći se da pozavršavamo i obavimo sve što je potrebno u radnom danu, u vrtlogu poslovnih i kućnih dužnosti, često zaboravimo ono najbitnije – da živimo u trenutku. Samo što ste se okrenuli, a deca su vam već odrasla, muž vam je ostario, ljubavna iskra je iščezla, mladost unepovrat otišla, a da li smo se svega nauživali dok je trajalo ili smo dopustili da sve prohuji pored nas kao brzi voz? Ema, junakinja knjige „Možda sledeći put“ Česke Mejdžor, upravo shvata da je u zlokobnom krugu obaveza zaboravila da život oseti, okusi, omiriše – da ga zaista živi! I zbog toga je kažnjena: moraće da proživljava isti kobni dan iznova i iznova kako bi naučila da ceni ono što ima i sprečila raspad i porodičnog i poslovnog života!

Budi tu gde jesi, inače ćeš propustiti svoj život, izgovorio je svojevremeno Buda tu zlatnu krilaticu koju će Ema prekasno shvatiti. Na izuzetno dirljivu, od srca napisanu poruku koju joj je pažljivi muž Den napisao za godišnjicu, Ema odgovara nekom koja deluje kao da je napabirčena dok je sedela na toaletu. Od tri retka, spram njegove tri stranice. Što će reći da se tek jutros i setila važnog datuma. Nakon što je isti propust napravila i lani! Njenom smirenom, uvek taktičnom Denu, vazda punom razumevanja i dobrote, zastaje suza u oku. Uspela je da ga rasplače. Na godišnjicu!

No dok pratimo jedan tipičan Emin dan, shvatamo da je mejlovi, SMS-ovi, pozivi i poruke zaista bombarduju kao neprijateljski avioni, da se svakim satom kojim dan polako odmiče nalazi na korak bliže ambisu i potpunom krahu. Prezahtevni klijenti, problematični saradnici, sebične kolege, sveopšta ujdurma i haos, kako pronaći balans u svemu tome?

Kada sve to dovede do neočekivane tragedije, Ema će svaki dan prolaziti isti zaplet iz početka, svesna da joj je muž završio na dnu njenog spiska obaveza. Da li nekada nešto moramo da izgubimo da bismo znali šta smo zapravo imali i koliko je to vredno bilo? Ema će svakoga jutra proživljavati taj ponedeljak, 3. decembar, sve dok ne nauči šta su prioriteti u životu i tako promeni tok stvarnosti.

Šta je strašnije, propustiti važan sastanak ili propustiti bitne trenutke u životu svoje dece, trošiti vreme na nezahvalne klijente umesto u zagrljaju svog muža? Zašto svet oko sebe počnemo istinski da primećujemo tek kada nam izmakne iz ruku? Suočena s prizorom pakla, Ema će tek tada shvatiti da je ceo život propuštala raj oko sebe. No da li je prekasno shvatila da je vreme trošila na one koji ne zavređuju da zbog njih zapostavlja porodicu, ili će joj sudbina ipak pružiti šansu za popravni ispit? Tu će lekciju morati da nauči na najteži mogući način.

Autor: Miroslav Bašić Palković