Hitler joj se divio zbog njene „kosmopolitske prefinjenosti“, ali Olga Čehova, nećaka ruskog dramskog pisca, Antona Čehova, bila je isuviše pragmatična da bi podlegla šarmu moćnog muškarca. Pozivajući se na brojne intervjue, novinske članke i knjige, Entoni Bivor dolazi do zaključka da ova velika ikona nacističke kinematografije nikada nije zaboravila odakle dolazi i radila je kao sovjetski agent dok je ubirala plodove slave pod Trećim rajhom. Čehova, Ruskinja nemačkog porekla, nije mogla da ne primeti korist od služenja otadžbini. Pošto je emigrirala u Berlin, Sovjetima je već bila sumnjiva i nadala se da će špijunirajući za njih obezbediti povoljan tretman za svoju porodicu u Moskvi. Nakon što ju je vrbovao njen brat, Lav, sovjetski kompozitor, Čehova je postala prijateljica i osoba od poverenja ljudima poput Gebelsa, dok je služila Staljinu tako što je procenjivala nemačke interese u ratu protiv Rusije. Kao ostvareni dokumentarista, Bivor je napisao fascinantnu priču širokih razmera, ne samo o glumici/špijunki, već o revoluciji i naglim promenama u ruskom društvu krajem 19. i početkom 20. veka. Moskvu i Berlin stavlja jedno naspram drugog i pokazuje kako su se različite putanje ova dva režima mogle ukrstiti samo na bojnom polju. Usred lekcije iz istorije nalazi se sjajna i graciozna Olga Kniper-Čehova, žena koju je opametio loš brak i očvrsnuo građanski rat. Kako Bivor predočava, preživljavanje joj je verovatno bilo najveća motivacija, i dobro joj je išlo u tome, od 1920, kada je za sobom ostavila bedu Sovjetske Rusije ponevši sa sobom samo dijamantski prsten koji je prokrijumčarila pod jezikom, sve do smrti 1980.

Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Borivoje Dožudić