Prikaz knjige „Malteški soko“ Dešijela Hemeta
Na koricama novog domaćeg izdanja „Malteškog sokola“ (Laguna 2014), tik ispod samog naslova, piše: „Najbitniji kriminalistički roman svih vremena“. Preterano? Nikako! Hemetov legendarni krimić je napunio 85 godina, ali nije izgubio na važnosti i snazi. A dugovečnost je, priznaćete, odlika svakog istinskog klasika.
Godine prolaze, ali značaj „Malteškog sokola“ niko ne dovodi u pitanje. Treći Hemetov roman je prvobitno u nastavcima publikovan u okviru magazina Crna maska (1929), a nakon toga i kao posebna knjiga (1930). Roman je bio veoma popularan i u vreme prvog objavljivanja, a danas se smatra jednim od najbitnijih i najuticajnijih klasika kriminalističkog žanra.
Hemet je u „Malteškom sokolu“ čitalačkoj publici predstavio Semjuela „Sema“ Spejda, ironičnog i u život razočaranog privatnog detektiva, preteču mnogih drugih čuvenih književnih njuškala, među kojima su Čendlerov Filip Marlou i Spilejnov Majk Hamer. Spejd je u romanu opisan kao „plavokosi satana“, čovek bez iluzija i skrupula koji, ipak, poseduje nepokolebljiv moralni kodeks i žeđ za pravdom. Hemet sa uživanjem uranja svog junaka u književni svet koji nastanjuju sitni i krupni probisveti, psihotične ubice, nervozni pajkani i fatalne žene. Danas je ova postavka, naravno, veoma poznata i nebrojeno puta kopirana, ali ne treba zaboraviti pionirsku poziciju „Malteškog sokola“.
„Malteški soko“ je pre svega poznat po istimenoj filmskoj verziji koju je 1941. godine režirao (tada debitant) Džon Hjuston i u kojoj Hemfri Bogart glumi Spejda. Ovaj film je zapravo, treba istaći, treća adaptacija Hemetovog romana (prve dve, manje uspešne, snimljene su u početkom tridesetih). Hjuston je, što je vernije mogao, na filmsko platno transponovao ono što je Hemet napisao. Najkrupnija izmena je odsustvo lika Ree Gatman, mlađane cure sa sklonošću ka samopovređivanju, a Hjuston je zbog holivudske cenzure morao da ublaži ili izbaci pojedine delove. Tako je, na primer, „stradao“ deo romana u kome Spejd zahteva od Bridžid O’Šonesi da se skine pred njim kako bi je pretresao (što ona i čini – do gole kože), baš kao i dijalozi u kojima se raspravlja o homoseksualnosti pojednih likova.
Bez obzira na krštenicu, Hemetov „Malteški soko“ još uvek deluje veoma sveže, kao da je nedavno napisan, a tome doprinosi i novi prevod na srpski Nikole Pajvančića. Dileme nema, ovaj sočni, britki i dinamični krimić treba da pročitaju svi poštovaoci kvalitetne žanrovske književnosti. Klasik je ipak klasik.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: www.citymagazine.rs
Godine prolaze, ali značaj „Malteškog sokola“ niko ne dovodi u pitanje. Treći Hemetov roman je prvobitno u nastavcima publikovan u okviru magazina Crna maska (1929), a nakon toga i kao posebna knjiga (1930). Roman je bio veoma popularan i u vreme prvog objavljivanja, a danas se smatra jednim od najbitnijih i najuticajnijih klasika kriminalističkog žanra.
Hemet je u „Malteškom sokolu“ čitalačkoj publici predstavio Semjuela „Sema“ Spejda, ironičnog i u život razočaranog privatnog detektiva, preteču mnogih drugih čuvenih književnih njuškala, među kojima su Čendlerov Filip Marlou i Spilejnov Majk Hamer. Spejd je u romanu opisan kao „plavokosi satana“, čovek bez iluzija i skrupula koji, ipak, poseduje nepokolebljiv moralni kodeks i žeđ za pravdom. Hemet sa uživanjem uranja svog junaka u književni svet koji nastanjuju sitni i krupni probisveti, psihotične ubice, nervozni pajkani i fatalne žene. Danas je ova postavka, naravno, veoma poznata i nebrojeno puta kopirana, ali ne treba zaboraviti pionirsku poziciju „Malteškog sokola“.
„Malteški soko“ je pre svega poznat po istimenoj filmskoj verziji koju je 1941. godine režirao (tada debitant) Džon Hjuston i u kojoj Hemfri Bogart glumi Spejda. Ovaj film je zapravo, treba istaći, treća adaptacija Hemetovog romana (prve dve, manje uspešne, snimljene su u početkom tridesetih). Hjuston je, što je vernije mogao, na filmsko platno transponovao ono što je Hemet napisao. Najkrupnija izmena je odsustvo lika Ree Gatman, mlađane cure sa sklonošću ka samopovređivanju, a Hjuston je zbog holivudske cenzure morao da ublaži ili izbaci pojedine delove. Tako je, na primer, „stradao“ deo romana u kome Spejd zahteva od Bridžid O’Šonesi da se skine pred njim kako bi je pretresao (što ona i čini – do gole kože), baš kao i dijalozi u kojima se raspravlja o homoseksualnosti pojednih likova.
Bez obzira na krštenicu, Hemetov „Malteški soko“ još uvek deluje veoma sveže, kao da je nedavno napisan, a tome doprinosi i novi prevod na srpski Nikole Pajvančića. Dileme nema, ovaj sočni, britki i dinamični krimić treba da pročitaju svi poštovaoci kvalitetne žanrovske književnosti. Klasik je ipak klasik.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: www.citymagazine.rs
Autor: Dešijel Hemet
