Ovo je jedna od najboljih knjiga Agate Kristi; drži vam pažnju od prvog poglavlja. Lično mislim da je ovo poglavlje jedno od najboljih početaka neke knjige kraljice misterije. Ne samo da vas impresionira briljantno kreiranim redovima teksta, već vas tera da se navučete na knjigu od prve rečenice. Štaviše, uvodi vas direktno u scenu ubistva. U odnosu na druge knjige Agate Kristi, ova je mnogo kraća. Međutim, to uopšte ne utiče na kvalitet i uživaćete u skoro savršenoj slagalici koja će vas držati napetim do samog kraja kada sve bude objašnjeno.

Da vidimo o čemu se radi. Pukovnik i gospođa Bantri, bogati i ugledni građani Sent Meri Mida, bude se jednog dana i otkrivaju leš misteriozne mlade žene u svojoj biblioteci. Izgleda da je udavljena. Ni pukovnik ni gospođa Bantri ne znaju ko je ona i kako je završila tu. Njihove sluge takođe ne znaju ko je devojka. I dok pukovnik poziva policiju, gospođa Bantri zove svoju prijateljicu gospođicu Marpl da reši misteriju  devojke i tako počinje potraga za identitetom i ubicom ove mlade plavuše. Poput svih Kristinih romana, broj likova koji su mogli da ubiju ovu devoju uvećava se jedan po jedan. Pravi preokret se dešava kada otkriju još jedno telo mrtve devojke. Ispostavlja se da je smrt druge povezan sa smrću prve. Nakon toga priča teče ravnomernim tokom i završava se odličnim krajem.

Gospođica Marpl je u sporednoj ulozi u ovom romanu i ne pojavljuje se previše sve do druge polovine knjige. Veći deo detektivskog posla obavljaju tri policaja. Međutim, ma koliko bila prisutna u knjizi, gospođica Marpl sija. Njene komparacije seoskog života kako bi istakla moguće razloge za ponašanje različitih ljudi u knjizi su stvarno vredne čitanja. Ne znam zašto veliki broj čitalaca ne voli gospođicu Marpl podjednako kao Poaroa. Što se mene tiče, ona ima svoje šarmantne načine za rešavanje ubistva i volim je podjednako kao belgijskog detektiva. Čak iako je ne volite, veoma je teško da vas ne impresionira njena zdravorazumska moć opažanja.

U „predgovoru“ za ovu knjigu Kristi kaže da je dugo želela da se pozabavi starim klasičnim scenariom leša u biblioteci i pretvori ga u misteriju. Izgleda da je uspela da napravi misteriju vrednu pažnje tako što je preuzela konvencionalno okruženje za ubistvo. U stvari, naslov „Leš u biblioteci“ pojavlje se u jednoj njenoj ranijoj knjizi, gde je prikazan kao jedan od romana koje je napisala Ariadna Oliver.

Ovo je takođe jedna od retkih knjiga gde kraljica misterije pominje sebe. Pročitajte knjigu da otkrijete.

Izvor: pgalmora.wordpress.com
Prevod: Miloš Vulikić