Prikaz knjige „Lela fatalna“ Šimona A. Đarmatija o prvoj starleti Kraljevine Jugoslavije
Jelisaveta Lela Salević (1910–1989) nije bila samo fizički privlačna žena. Ona je zračila nekom magičnošću, bila je puteno ženstvena i izrazito šarmantna. Imala je neodoljiv osmeh i talenat da voli i bude voljena. Nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Tridesetih godina 20. veka iz temelja je poljuljala brakove tadašnjeg otmenog sveta. Ponosno je igrala ulogu prve starlete Kraljevine Jugoslavije i onda se zla kob poigrala s njom, njenim ljubavnicima i udvaračima, mišljenje je pisca Vase Pavkovića. On je za korice knjige napisao da je Lepa Lela za neke bila samo spretna femme fatale, a za druge uzbudljiva metafora ženske sudbine u patrijarhalnom svetu prve Jugoslavije. Lelin buran život i avanture, koje je pisac rekonstruisao na osnovu pisanja ondašnje štampe i arhivske građe, vrtoglava su svedočanstva skoro čitav vek udaljenog doba o kojem sve manje znamo, zaključio je Pavković.
Književnica Laura Barna je konstatovala da je priča o lepoj Leli mogla biti neka u nizu priča iz međuratnog perioda. Elementi krimića, erotskih romana i društvene hronike skladno su ukomponovani u štivo kakvo nedostaje srpskoj književnosti. Zato je knjiga „Lela fatalna“ za neke roman, a za druge – hronika. Ovo je i dokumentarna priča obličnosti sa harizmom koje imaju podsticajni karakter i koje su, uprkos ratovima i izmučene sredinom, beskompromisno i ponosno zadržale individualnost i nadmašile nivo srpskog tradiconalizma. Koliko krivica kroz sva vremena može biti relativna, otkriva nam slučaj glavne junakinje Lele Salević u Beogradu i ivanjičke bludnice a u Ivanjici beogradske zvezde, konstatovala je Barna.
Priču o Leli napisao je dr Šimon A. Đarmati (1952) profesor u penziji koji je inače, autor, pored udžbenika, čitavog niza knjiga raznih žanrova, kome se svidelo kako je devojče Ivanjice napravilo tokom tridesetih godina 20. veka pravu američku karijeru u Beogradu. O Leli Salević je u romanu „Lela fatalna“, koji je objavila Laguna, opisan ceo njen život od detinjstva, kada je prestala da pohađa školu, da uči zanate i jedini koji joj se svideo bio je manikirski.
Mnogo više prostora Đarmati je posvetio Lelinoj najuspešnijoj ljubavnoj vezi sa Moisom Aseom dok ga u jednoj svađi oko Lele nije ubio sin i tada počinje njen veoma komplikovani život sa udajama i razvodima tokom koga se čitalac upoznaje sa beogradskim životom pre i za vreme Drugog svetskog rata i život nakon oslobođenja iz Lelinog ugla.
Đarmati je otkrio Lelu tragajući po arhivima i o ženama koje su odlazile kod vračara i zaključio da je Lela veoma interesantna i intrigantna ličnost koja zavređuje da se sa nje skine veo zaborava. Tako joj je posvetio knjigu. To je bila i ideja urednice u Laguni Dubravke Dragović Šehović. Ova žena nije bila samo lepa, već je, ističe autor Đarmati, posedovala i neku magiju, umeće, šarm, nešto sto obara s nogu.
Autor: Vera Kondev
Izvor: fakti.org
Književnica Laura Barna je konstatovala da je priča o lepoj Leli mogla biti neka u nizu priča iz međuratnog perioda. Elementi krimića, erotskih romana i društvene hronike skladno su ukomponovani u štivo kakvo nedostaje srpskoj književnosti. Zato je knjiga „Lela fatalna“ za neke roman, a za druge – hronika. Ovo je i dokumentarna priča obličnosti sa harizmom koje imaju podsticajni karakter i koje su, uprkos ratovima i izmučene sredinom, beskompromisno i ponosno zadržale individualnost i nadmašile nivo srpskog tradiconalizma. Koliko krivica kroz sva vremena može biti relativna, otkriva nam slučaj glavne junakinje Lele Salević u Beogradu i ivanjičke bludnice a u Ivanjici beogradske zvezde, konstatovala je Barna.
Priču o Leli napisao je dr Šimon A. Đarmati (1952) profesor u penziji koji je inače, autor, pored udžbenika, čitavog niza knjiga raznih žanrova, kome se svidelo kako je devojče Ivanjice napravilo tokom tridesetih godina 20. veka pravu američku karijeru u Beogradu. O Leli Salević je u romanu „Lela fatalna“, koji je objavila Laguna, opisan ceo njen život od detinjstva, kada je prestala da pohađa školu, da uči zanate i jedini koji joj se svideo bio je manikirski.
Mnogo više prostora Đarmati je posvetio Lelinoj najuspešnijoj ljubavnoj vezi sa Moisom Aseom dok ga u jednoj svađi oko Lele nije ubio sin i tada počinje njen veoma komplikovani život sa udajama i razvodima tokom koga se čitalac upoznaje sa beogradskim životom pre i za vreme Drugog svetskog rata i život nakon oslobođenja iz Lelinog ugla.
Đarmati je otkrio Lelu tragajući po arhivima i o ženama koje su odlazile kod vračara i zaključio da je Lela veoma interesantna i intrigantna ličnost koja zavređuje da se sa nje skine veo zaborava. Tako joj je posvetio knjigu. To je bila i ideja urednice u Laguni Dubravke Dragović Šehović. Ova žena nije bila samo lepa, već je, ističe autor Đarmati, posedovala i neku magiju, umeće, šarm, nešto sto obara s nogu.
Autor: Vera Kondev
Izvor: fakti.org
