Prikaz knjige „Kleopatra“: Kraljica koja je skupo platila vlast
Sa osvitom doba društvene osvešćenosti pojavile su se i knjige, filmovi i serije koje daju savremeni pogled na istoriju i nude nove, modernim stavovima prožete, poglede na događaje iz prošlosti. Tako je i na najčuveniju egipatsku kraljicu došao red da se zaodene novim ruhom i predstavi čitaocima u drugačijem svetlu: umesto razmažene goropadnice i neodgovorne zavodnice i otrovnice, Nataša Solomons je u svom novom delu „Kleopatra“ opisuje kao visprenu i promućurnu ženu koja se iz ranjivosti uzdigla do moći i večne slave.
Širom sveta prevođena vlasnica hitova „Ja, Mona Liza“ i „Lepa Rozalina“, ovoga puta zalazi u mnogo dalju prošlost ne bi li nam dočarala blistavi sjaj, kraljevsku pompu i egzotične ukuse i opojne mirise drevnog Egipta. Ogorčena ni manje ni više nego na Šekspira od kojeg je i potekla slika Kleopatre kao opasne zavodnice, Solomonsova je odlučila da nam priču pruži iz ugla same kraljice kao žene koja je u isti mah i snažna i krhka, i moćna i nemoćna, i božanska i sasvim čovečna, i koja sa margina na koje su je gurnuli rimski istoričari dobija središnje mesto i pravo glasa u ovom istorijskom romanu.
Rođena na dvoru koji vrvi od neprijatelja čak i među članovima porodice, uz sebe ima samo vernu robinju Harmiju i knjige u očevoj biblioteci, dok odrasta u senci straha od halapljivog Rima koji je već podjarmio mnoge okolne zemlje. Da bi održali mir s Rimom, faraoni nameću harače sopstvenom narodu u kom ključa nezadovoljstvo. Kleopatra je predstavljena kao devojka koja voli da čita o upravljanju, politici i državnim poslovima, ne kao šiparica zaluđena kinđurenjem i zabavama.
Razočarana i besna, Kleopatra gleda kako njen otac radi podrške prodaje zemlju Rimljanima bacajući i nju samu u dužničko ropstvo i pre nego što je uopšte kročila na presto, i osuđujući je na sudbinu u kojoj će kasnije i sama morati s njima da održava ponižavajući odnos. Svesna situacije, Kleopatra, rešena da sačuva ono što joj sleduje, postaje oštra, visprena i bespoštedna, ne libeći se čak ni ubistva kako bi se rešila vlastoljubive sestre. Primorana da vlada, nakon očeve smrti, zajedno s bratom Ptolomejem, Kleopatra će morati da se osloni na sopstveni britki um kako bi se zaštitila od zavera, ali i od Rimljana čiju će pomoć morati ipak da potraži i to nigde drugde nego u Cezarovom zagrljaju. Da bi dograbila vlast za sebe, moraće da se poda mrskom Rimljaninu poput kakve bludnice i pokloni mu nevinost. Ali želja za pobedom i vlašću jača je kod nje od srama i poniženosti.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Širom sveta prevođena vlasnica hitova „Ja, Mona Liza“ i „Lepa Rozalina“, ovoga puta zalazi u mnogo dalju prošlost ne bi li nam dočarala blistavi sjaj, kraljevsku pompu i egzotične ukuse i opojne mirise drevnog Egipta. Ogorčena ni manje ni više nego na Šekspira od kojeg je i potekla slika Kleopatre kao opasne zavodnice, Solomonsova je odlučila da nam priču pruži iz ugla same kraljice kao žene koja je u isti mah i snažna i krhka, i moćna i nemoćna, i božanska i sasvim čovečna, i koja sa margina na koje su je gurnuli rimski istoričari dobija središnje mesto i pravo glasa u ovom istorijskom romanu.
Rođena na dvoru koji vrvi od neprijatelja čak i među članovima porodice, uz sebe ima samo vernu robinju Harmiju i knjige u očevoj biblioteci, dok odrasta u senci straha od halapljivog Rima koji je već podjarmio mnoge okolne zemlje. Da bi održali mir s Rimom, faraoni nameću harače sopstvenom narodu u kom ključa nezadovoljstvo. Kleopatra je predstavljena kao devojka koja voli da čita o upravljanju, politici i državnim poslovima, ne kao šiparica zaluđena kinđurenjem i zabavama.
Razočarana i besna, Kleopatra gleda kako njen otac radi podrške prodaje zemlju Rimljanima bacajući i nju samu u dužničko ropstvo i pre nego što je uopšte kročila na presto, i osuđujući je na sudbinu u kojoj će kasnije i sama morati s njima da održava ponižavajući odnos. Svesna situacije, Kleopatra, rešena da sačuva ono što joj sleduje, postaje oštra, visprena i bespoštedna, ne libeći se čak ni ubistva kako bi se rešila vlastoljubive sestre. Primorana da vlada, nakon očeve smrti, zajedno s bratom Ptolomejem, Kleopatra će morati da se osloni na sopstveni britki um kako bi se zaštitila od zavera, ali i od Rimljana čiju će pomoć morati ipak da potraži i to nigde drugde nego u Cezarovom zagrljaju. Da bi dograbila vlast za sebe, moraće da se poda mrskom Rimljaninu poput kakve bludnice i pokloni mu nevinost. Ali želja za pobedom i vlašću jača je kod nje od srama i poniženosti.
Autor: Miroslav Bašić Palković
