Moto ovog dela, koje je je dobilo nagradu „Kosta‟ za najbolji roman, sledeća je misao Edvarda Beresforda Toda: „Šta ako bismo dobili priliku da pokušamo više puta, sve dok napokon ne uspemo kako valja? Zar to ne bi bilo divno?“ U skladu sa ovim postulatom, Kejt Atkinson piše intrigantan roman o tome – kako bi sve mogla da izgleda sudbina da nije bilo kao što je bilo... Roman počinje smrću novorođenčeta. Ledena je i snežna noć, godine 1910. i devojčica, treće dete bogatog engleskog bankara i njegove žene, izdahne pre nego što prvi put udahne. Prvi dah i život, oduzeo joj je dvostruko obmotan pupčanik oko vrata. Ali, Atkinsonova piše i sledeću verziju – iste ledene zimske noći, Ursula Tod se ponovo rađa i započinje život koji je sve, osim običan. Ono što Atkinsonovu čini izuzetnim piscem – a ovo je njeno najambicioznije i najuzbudljivije delo dosad – jeste što piše s emotivnom tananošću i razumevanjem koje prevazilazi eksperimentisanje ili poigravanje. „'Život posle života' nam otkriva junakinju čija je fiktivna struktura sve vreme očigledna, u čije veštačko postojanje ne možemo da posumnjamo, ali ipak nam se čini bolno, užasno stvarnim“, piše o ovom delu kritičar Gardijana. Čitalac ovog dela susrešće se sa štivom koje je pre svega izuzetno maštovito. Kroz ovu knjigu prolazimo burnim događajima prošlog veka, a spisateljica lako i vešto reinkarnira prošlost. Kejt Atkinson svetsku slavu stekla je romanom „Iza kulisa“. „Život posle života“ novi je izazov za čitaoce. Ova autorka je 2011, za kraljičin rođendan, odlikovana ordenom za zasluge. Dve godine kasnije, nastalo je ovo delo, što slavi i najviše i najniže u ljudima. 

Autor: Sanja Domazet
Izvor: Politika