Prikaz knjige „Istorija starog sveta“: od najranijih zapisa do pada Rima
Suzan Bauer je četrdesetdevetogodišnja američka autorka publicistike. Kao dete je dobila sve obrazovanje od roditelja, u kući. Naučila je latinski kada je imala deset godina, radila kao profesionalni muzičar dok je pohađala srednju školu, i napisala tri romana do svoje šesnaeste godine. Do sada je pisala knjige za decu, priručnike o obrazovanju od kuće, i niz knjiga koje se bave svetskom istorijom.
U prvom delu trotomne svetske istorije, autorka predstavlja kratke epizode iz istorije, oblikovane kao priče zasnovane na istorijskim ličnostima i njihovim međusobnim odnosima. Izuzetno edukativno štivo, sjajno organizovano, istovremeno je izvanredan izvor informacija upotpunjen mapama, vremenskim trakama i umetničkim reprodukcijama koje sjajno nadograđuju pripovesti koje pratimo po poglavljima.
„Istorija starog sveta“ predstavlja svetsku istoriju od 3.600 g. p. n. e. do 11 veka p. n. e. i vodi nas na putovanje od Sumera, preko Egipta, Vavilona i Kine, do grčke civilizacije.
Doprinos autorke u predstavljanju ovog dugog i važnog istorijskog perioda čitaocima nalazi se u načinu njenog izlaganja koje odudara od uobičajenog, hronološkog prikazivanja društava ili perioda. Umesto toga, poglavlja knjige se bave uporednim prikazom uspona, rasta i pada civilizacija dajući širu sliku u koju se priče uklapaju kao delovi velike slagalice. Na ovaj način čitalac s lakoćom shvata zašto su se neke stvari desile i zašto su neki ljudi učinili ono što jesu: zato što su povezani i zavisni od svih događaja koji su se desili u tom delu sveta a ne vezani samo za određenu civilizaciju. Bauerova upravo to radi – priča svačiju priču uporedo sa pričama svih ostalih. Tako čitalac saznaje šta se dešavalo u Kini, Aziji ili Vavilonu u vreme uspona faraona u drevnom Egiptu. Bauerova ide čak i korak više, dajući tabele na kraju svakog poglavlja, koje pokrivaju sve događaje iz njega, kao i iz predhodnog, izlažući ih jednog pored drugog sa datumima.
„Istorija starog sveta“ je neophodna enciklopedija za svakog istoričara amatera zainteresovanog za taj period, i sa bezbrojnim mapama i slikama, idealno i opširno delo za sve koji žele da nauče više o drevnim civilizacijama.
U prvom delu trotomne svetske istorije, autorka predstavlja kratke epizode iz istorije, oblikovane kao priče zasnovane na istorijskim ličnostima i njihovim međusobnim odnosima. Izuzetno edukativno štivo, sjajno organizovano, istovremeno je izvanredan izvor informacija upotpunjen mapama, vremenskim trakama i umetničkim reprodukcijama koje sjajno nadograđuju pripovesti koje pratimo po poglavljima.
„Istorija starog sveta“ predstavlja svetsku istoriju od 3.600 g. p. n. e. do 11 veka p. n. e. i vodi nas na putovanje od Sumera, preko Egipta, Vavilona i Kine, do grčke civilizacije.
Doprinos autorke u predstavljanju ovog dugog i važnog istorijskog perioda čitaocima nalazi se u načinu njenog izlaganja koje odudara od uobičajenog, hronološkog prikazivanja društava ili perioda. Umesto toga, poglavlja knjige se bave uporednim prikazom uspona, rasta i pada civilizacija dajući širu sliku u koju se priče uklapaju kao delovi velike slagalice. Na ovaj način čitalac s lakoćom shvata zašto su se neke stvari desile i zašto su neki ljudi učinili ono što jesu: zato što su povezani i zavisni od svih događaja koji su se desili u tom delu sveta a ne vezani samo za određenu civilizaciju. Bauerova upravo to radi – priča svačiju priču uporedo sa pričama svih ostalih. Tako čitalac saznaje šta se dešavalo u Kini, Aziji ili Vavilonu u vreme uspona faraona u drevnom Egiptu. Bauerova ide čak i korak više, dajući tabele na kraju svakog poglavlja, koje pokrivaju sve događaje iz njega, kao i iz predhodnog, izlažući ih jednog pored drugog sa datumima.
„Istorija starog sveta“ je neophodna enciklopedija za svakog istoričara amatera zainteresovanog za taj period, i sa bezbrojnim mapama i slikama, idealno i opširno delo za sve koji žele da nauče više o drevnim civilizacijama.
