Naslov slikovnice koja je nastala zajedničkim radom irskog književnika Džona Dohertija i vrsnog ilustratora Tomasa Dokertija predstavlja jedno sasvim neočekivano i pomalo zbunjujuće pitanje: gde je jednom bio zec?

Ipak, traganje za odgovorom na njega čitalac će sasvim neosetno smetnuti sa uma. Tome će svakako doprineti mnogobrojna, suštinski važnija i složenija pitanja, koja će se u njegovim mislima rojiti dok se bude nadnosio nad očaravajuće stranice ove knjige. Pesma koju je, umećem vrhunskog autora koji se mladim čitaocima i sam neretko obraća u vezanom stihu, prepevao književnik Dejan Aleksić i upečatljive, vedre ilustracije koje se sa ritmičnim tekstom dopunjuju na najbolji način, podstaći će mališane da razmišljaju o brojnim nepredvidivim i životnim situacijama, ali i o privrženosti, odanosti, razumevanju, gubitku najbližih, tugovanju, o načinu da drugima pružimo ruku i prihvatimo ruku onoga ko želi da nas uteši.

Zanimljiva pripovest o kornjači po imenu Jaša i njenom najboljem prijatelju zecu Raši stoga može poslužiti kao izvanredan podsticaj da deca glasno progovore o gubitku koji ih zbunjuje i tišti, koji ih čini nesigurnima i bespomoćnima, da nam povere ono što ih zbunjuje i sa čim ne mogu da se izbore. Nama, koji smo dužni da im pružimo potporu i utehu, ovo ostvarenje, koje je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna, može pomoći da taj razgovor o osetljivim, ali neizbežnim temama, vodimo na način koji će najosetljivijima i najmlađima pomoći da prihvate gubitak, izraze svoja osećanja i, koliko je moguće, prebole ono što im se desilo.

Iako su glavni junaci knjige „Gde je jednom bio zec“ zapravo takmaci iz drevne priče koja upornost stavlja iznad talenta, Jaša i Raša uspevaju da pronađu razumevanje i saosećanje jedan za drugog. I spori Jaša, navikao na laganu šetnju kopnom, i dugouhi, strašljivi Raša, daju sve od sebe da prihvate tuđe strahove i navike, otkrivajući na taj način lepote života i važnost prijateljstva koji su im do tada bile nepoznate. Prevazišavši suprotnosti, oni su postali drugovi do kraja.

A šta se dešava kad kraj nečega u čemu uživamo dođe brže nego što smo zamislili? A šta ako kraj nastupi iznenada, pre nego što smo uopšte i pomislili da se nešto tako može zbiti? Šta kad izgubimo onoga koga volimo, bez koga ne možemo da zamislimo svoj život? Priča o Jaši i Raši koji se nenadano izgubio zapravo je, prevashodno, pripovest o tome: o gubitku koji svako prevazilazi na svoj način, o nedostajanju i tugovanju koje može preći u ljutnju, bes, samoookrivljavanje, o važnosti prihvatanja onoga što se desilo, o tome koliko je, zapravo, bitno da nas tada neko zagrli i podseti da mesta u našim sećanjima nikada ne mogu biti upražnjena, jer ih ispunjavaju ljubav i uspomene. A jedini mogući odgovor na pitanje iz naslova ove dragocene knjige je: Bio je u srcu. A tu i ostao.

Autor: Olivera Nedeljković