Prikaz knjige „Emocionalni prtljag“ – Knjiga za spas
U romanu „Ova knjiga će da vam spase život“ E. M. Houmsa – koji je na srpskom objavila Laguna – glavni junak Ričard Novak posle godina i godina rutinskog bitisanja dobrostojećeg čoveka otkriva jamu koja se širi u njegovoj kući i najednom oseti snažan bol u grudima koji će ga odvesti u bolnicu. Tek tada, on biva svestan mnogih potiskivanih detalja iz sopstvenog života, počev od onih vezanih za vlastito biće.
Okidač kakav za Novaka predstavlja otkrivanje jame u vlastitoj kući odnosno bol u grudima, Vivijan Ditmar nalazi na bazenu, u konfliktu sa ženom koja drži kurs akvabika, usled čega su joj „sva osećanja iskočila iz koloseka“. Glavni junaci obeju knjiga nakon ovakvog „triggera“ radikalno menjaju svoj život.
Da ne bude zabune, „Emocionalni prtljag“ nije roman već stručno štivo psihološkinje koja ga ispisuje pretežno na osnovu sopstvenih iskustava. Zahvaljujući neugodnoj epizodi sa bazena, ona otkriva da je njome aktivirana gomila opterećenja koju je do tada potiskivala i na koju primenjuje metaforički izrazito tačan termin emocionalnog ranca: „Pošto neko vreme putujemo, učini nam se da je ranac postao deo našeg tela, toliko smo se već navikli na tu težinu. Moguće je i da teret koji nosimo gotovo zaboravimo – mada se možda ponekad čudimo zašto nam je putovanje toliko mukotrpno.“ Autorka daje i formulu sadržaja emocionalnog ranca, koji čine stara emocionalna opterećenja, traume i kolektivna opterećenja. Kako bi čitaocu dodatno objasnila sadržaj teksta, Ditmar prilaže vizuelne ilustracije njegovih najbitnijih mesta kao i grafikone sa slojevitim i postepenim vežbama, koje deluju kao osavremenjena i originalna nadogradnja onih koje je prepisivao jedan od vodećih biheviorističkih psihijatara Aron T. Bek.
Jedna od mogućih poenti knjige jeste da emocionalni ranac, sa svim svojim kompartmanima, nadilazi kategorije dobrog i lošeg; pre će biti da je on neizbežan, ali da bi osoba i te kako trebalo da ga bude svesna. Samim tim se nameće imperativ aktivacije umesto pogrešnih strategija u koje spadaju, između ostalog, „omamljivanje“, odvraćanje pažnje i kompenzacija. S obzirom na to da se sve veći broj oboljenja pripisuje emocionalnim uzrocima, jedan od ključnih problema savremenog čovečanstva jeste što ogromna većina nas na pomenute i druge načine radije potiskuje nove epizode koje bi mogle da upotpune dotični prtljag umesto da se blagovremeno zadrži na njima i pretrese ih u korelaciji sa ranijim sadržajem „ranca“. Pri čemu „nerazlikovanje osećanja i emocija ima dalekosežnih posledica za naše ophođenje s oboma (...) Dok osećanja (...) nastaju u trenutku, iz mog tumačenja neke situacije, emocije potiču iz prošlosti.“ S obzirom pak da se dotična kriza u velikoj meri odnosi na parove i porodice, autorica posvećuje više nego pristojnu pažnju analizi uzroka partnerskog zasićenja i međusobnih drama, i diskretnim napucima za njihovo prevladavanje. Uopšte, „Emocionalni prtljag“ se značajno bavi odnosima između osoba i ukazuje na potrebu za saosećanjem, kao i na razliku između te kategorije i gotovo pogubnog (samo)sažaljenja. Ukoliko vodi računa o tome, čovek postaje konstruktivniji i prema sebi i spram drugih, što je naročito važno u doba narastanja društvene izolacije: „Studije su, recimo, pokazale da ona našem riziku od prevremene smrti doprinosi čak i više od pušenja, prekomerne težine ili nedostatka kretanja – velikih i opštepoznatih rizika našeg načina života.“
Sve uzev, ova knjiga Vivijan Ditmar bi mogla da nosi naslov pomenutog romana E. M. Houmsa.
Autor: Domagoj Petrović
Okidač kakav za Novaka predstavlja otkrivanje jame u vlastitoj kući odnosno bol u grudima, Vivijan Ditmar nalazi na bazenu, u konfliktu sa ženom koja drži kurs akvabika, usled čega su joj „sva osećanja iskočila iz koloseka“. Glavni junaci obeju knjiga nakon ovakvog „triggera“ radikalno menjaju svoj život.
Da ne bude zabune, „Emocionalni prtljag“ nije roman već stručno štivo psihološkinje koja ga ispisuje pretežno na osnovu sopstvenih iskustava. Zahvaljujući neugodnoj epizodi sa bazena, ona otkriva da je njome aktivirana gomila opterećenja koju je do tada potiskivala i na koju primenjuje metaforički izrazito tačan termin emocionalnog ranca: „Pošto neko vreme putujemo, učini nam se da je ranac postao deo našeg tela, toliko smo se već navikli na tu težinu. Moguće je i da teret koji nosimo gotovo zaboravimo – mada se možda ponekad čudimo zašto nam je putovanje toliko mukotrpno.“ Autorka daje i formulu sadržaja emocionalnog ranca, koji čine stara emocionalna opterećenja, traume i kolektivna opterećenja. Kako bi čitaocu dodatno objasnila sadržaj teksta, Ditmar prilaže vizuelne ilustracije njegovih najbitnijih mesta kao i grafikone sa slojevitim i postepenim vežbama, koje deluju kao osavremenjena i originalna nadogradnja onih koje je prepisivao jedan od vodećih biheviorističkih psihijatara Aron T. Bek.
Jedna od mogućih poenti knjige jeste da emocionalni ranac, sa svim svojim kompartmanima, nadilazi kategorije dobrog i lošeg; pre će biti da je on neizbežan, ali da bi osoba i te kako trebalo da ga bude svesna. Samim tim se nameće imperativ aktivacije umesto pogrešnih strategija u koje spadaju, između ostalog, „omamljivanje“, odvraćanje pažnje i kompenzacija. S obzirom na to da se sve veći broj oboljenja pripisuje emocionalnim uzrocima, jedan od ključnih problema savremenog čovečanstva jeste što ogromna većina nas na pomenute i druge načine radije potiskuje nove epizode koje bi mogle da upotpune dotični prtljag umesto da se blagovremeno zadrži na njima i pretrese ih u korelaciji sa ranijim sadržajem „ranca“. Pri čemu „nerazlikovanje osećanja i emocija ima dalekosežnih posledica za naše ophođenje s oboma (...) Dok osećanja (...) nastaju u trenutku, iz mog tumačenja neke situacije, emocije potiču iz prošlosti.“ S obzirom pak da se dotična kriza u velikoj meri odnosi na parove i porodice, autorica posvećuje više nego pristojnu pažnju analizi uzroka partnerskog zasićenja i međusobnih drama, i diskretnim napucima za njihovo prevladavanje. Uopšte, „Emocionalni prtljag“ se značajno bavi odnosima između osoba i ukazuje na potrebu za saosećanjem, kao i na razliku između te kategorije i gotovo pogubnog (samo)sažaljenja. Ukoliko vodi računa o tome, čovek postaje konstruktivniji i prema sebi i spram drugih, što je naročito važno u doba narastanja društvene izolacije: „Studije su, recimo, pokazale da ona našem riziku od prevremene smrti doprinosi čak i više od pušenja, prekomerne težine ili nedostatka kretanja – velikih i opštepoznatih rizika našeg načina života.“
Sve uzev, ova knjiga Vivijan Ditmar bi mogla da nosi naslov pomenutog romana E. M. Houmsa.
Autor: Domagoj Petrović
