Prikaz knjige „Drugi Ajnštajn“ autorke Mari Benedikt
Mileva (Mica) Marić je mlada žena čija se porodica devedesetih godina 19. veka muči da je upiše na Politehnički fakultet u Cirihu, jednu od malog broja institucija za visoko obrazovanje koja prima ženske studente. Mica, fizičar u nastanku, matematički je genije i teži tome da pronađe jedinstveno objašnjenje za to kako naš svet funkcioniše. Jedan od njenih kolega je Albert Ajnštajn, koji će se istog trenutka zainteresovati za nju. Mica će se zapitati zašto je ona, tamnokosa devojka iz Srbije koja hramlje, njemu interesantna? Pa, činjenica je da jeste. I tako će njihova veza početi da se rasplamsava; zaljubiće se, planirati da se uzmu, ali Ajnštajn nikako neće moći da pronađe zaposlenje. Mica će zbog trudnoće napustiti školu.
Naposletku će se venčati. Tek nakon što postanu ono što Albert naziva „ein stein“ – jedan kamen, Mica će postati Albertov saradnik na teoriji relativiteta, koja je prvobitno bila njena vizija, i Albertova akademska karijera će uzeti maha – na račun Mileve. Način na koji autorka oslikava Alberta kao bezočnog, manipulativnog genija je veličanstven. Dok Mica pokušava da drži svoju porodicu na okupu, nakon što Ajnštajn preuzme sve zasluge za njene teorije i objavi ih pod svojim imenom, Albert počinje da je maltretira i da je vara – sve u svemu, postaje ne preterano simpatičan tip.
Scena koja se odigrava između gospođe Kiri i Mice je prilično potresna, po mom mišljenju. U razgovoru sa laureatkinjom za Nobelovu nagradu, sličnog porekla kao i ona sama, Mari sa blagonaklonošću uviđa razliku između njih dve koja je za Micu bila sudbonosna – da je Albert bio iole nalik mužu kakav je Pjer Kiri bio, Micina dostignuća i briljantnost bi imale odgovarajuću podršku i priznanje. Ali, avaj, Micina sudbina nije bila takva. Ova knjiga predstavlja maestralni uvid u odnos i osobine poznatog muškarca i žene koja je to trebalo da bude.
Autor: Ilisa Magnus
Izvor: historicalnovelsociety.org
Prevod: Aleksandra Branković
Naposletku će se venčati. Tek nakon što postanu ono što Albert naziva „ein stein“ – jedan kamen, Mica će postati Albertov saradnik na teoriji relativiteta, koja je prvobitno bila njena vizija, i Albertova akademska karijera će uzeti maha – na račun Mileve. Način na koji autorka oslikava Alberta kao bezočnog, manipulativnog genija je veličanstven. Dok Mica pokušava da drži svoju porodicu na okupu, nakon što Ajnštajn preuzme sve zasluge za njene teorije i objavi ih pod svojim imenom, Albert počinje da je maltretira i da je vara – sve u svemu, postaje ne preterano simpatičan tip.
Scena koja se odigrava između gospođe Kiri i Mice je prilično potresna, po mom mišljenju. U razgovoru sa laureatkinjom za Nobelovu nagradu, sličnog porekla kao i ona sama, Mari sa blagonaklonošću uviđa razliku između njih dve koja je za Micu bila sudbonosna – da je Albert bio iole nalik mužu kakav je Pjer Kiri bio, Micina dostignuća i briljantnost bi imale odgovarajuću podršku i priznanje. Ali, avaj, Micina sudbina nije bila takva. Ova knjiga predstavlja maestralni uvid u odnos i osobine poznatog muškarca i žene koja je to trebalo da bude.
Autor: Ilisa Magnus
Izvor: historicalnovelsociety.org
Prevod: Aleksandra Branković
