Prikaz knjige Dejvida Almonda „Zovem se Mina“
Redakcija Lagune pozvala je mlade čitaoce da čitaju i pišu o knjigama u izdanju Male Lagune. Ovo je prvi objavljeni prikaz jedanaestogodišnje Ane iz Beograda.
Knjiga „Zovem se Mina“ namenjena je devojčicama ali i svima koji se osećaju drugačije od ostalih vršnjaka i traže svoje mesto u svetu.
Ova knjiga je u stvari Minin dnevnik u kom piše o svom životu i osećanjima.
Mina voli noć, voli da gleda sove i slepe miševe kako proleću ispod mesečine. Malo je drugačija od svih pa je se u školi klone ili je ismevaju. Ona shvata da se razlikuje i to joj ne smeta. Ni nastavnici je baš ne vole jer uvek ima neke svoje teorije. Na času dok nastavnik objašnjava ona gleda u zrake sunca koji obasjavaju roj mušica koje svojim kretanjem prave čarobne oblike. I dok sva deca rade, ona je u svom paralelnom univerzumu i ne zanima je ništa. Kod kuće sve vreme provodi na drvetu. Pošto je kao mala ostala bez oca često ga zamišlja i seća se kako joj je čitao priče pred spavanje. Nastavnicima u školi je dosta Mininog ponašanja pa njena majka razmišlja da se školuje od kuće.
Tada Mina dolazi do raskrsnice – da li će da se potpuno povuče iz društva ili će prepoznati moć pravog drugarstva i upustiti u nove avanture.
Svako od nas se ponekad oseća da tu ne pripada i da ga ne razumeju.
To što se ona ponaša različito od druge dece je njen način da otkrije svet oko sebe. Ona na drugi način provodi slobodno vreme, ali razmišlja slično kao mnoga deca. U dnevniku opisuje svoja osećanja i razmišljanja i vidimo da je to veoma slično kako i mi mislimo i osećamo.
Po njenom ponašanju ona jeste drugačija, ali u njenim razmišljanjima se mnogi mogu prepoznati. Ova knjiga je dobra za sve da shvate da nisu jedini koji se drugačije osećaju i da je to u stvari sastavni deo odrastanja.
Mislim da je mnogima bitno da pročitaju ovu knjigu kako bi shvatili da se ne razlikuju toliko i da mnogi slično razmišljaju.
Ana, 11 godina
Knjiga „Zovem se Mina“ namenjena je devojčicama ali i svima koji se osećaju drugačije od ostalih vršnjaka i traže svoje mesto u svetu.
Ova knjiga je u stvari Minin dnevnik u kom piše o svom životu i osećanjima.
Mina voli noć, voli da gleda sove i slepe miševe kako proleću ispod mesečine. Malo je drugačija od svih pa je se u školi klone ili je ismevaju. Ona shvata da se razlikuje i to joj ne smeta. Ni nastavnici je baš ne vole jer uvek ima neke svoje teorije. Na času dok nastavnik objašnjava ona gleda u zrake sunca koji obasjavaju roj mušica koje svojim kretanjem prave čarobne oblike. I dok sva deca rade, ona je u svom paralelnom univerzumu i ne zanima je ništa. Kod kuće sve vreme provodi na drvetu. Pošto je kao mala ostala bez oca često ga zamišlja i seća se kako joj je čitao priče pred spavanje. Nastavnicima u školi je dosta Mininog ponašanja pa njena majka razmišlja da se školuje od kuće.
Tada Mina dolazi do raskrsnice – da li će da se potpuno povuče iz društva ili će prepoznati moć pravog drugarstva i upustiti u nove avanture.
Svako od nas se ponekad oseća da tu ne pripada i da ga ne razumeju.
To što se ona ponaša različito od druge dece je njen način da otkrije svet oko sebe. Ona na drugi način provodi slobodno vreme, ali razmišlja slično kao mnoga deca. U dnevniku opisuje svoja osećanja i razmišljanja i vidimo da je to veoma slično kako i mi mislimo i osećamo.
Po njenom ponašanju ona jeste drugačija, ali u njenim razmišljanjima se mnogi mogu prepoznati. Ova knjiga je dobra za sve da shvate da nisu jedini koji se drugačije osećaju i da je to u stvari sastavni deo odrastanja.
Mislim da je mnogima bitno da pročitaju ovu knjigu kako bi shvatili da se ne razlikuju toliko i da mnogi slično razmišljaju.
Ana, 11 godina
