Dopala mi se knjiga „Tetovažer iz Aušvica“. Nakon što sam pročitala knjigu, čitala sam o tome kako su mnogi preispitivali njenu verodostojnost. Za mene ova knjiga nije predstavljala delo publicistike, više sam je doživela kao fikciju koja je zasnovana na istinitim događajima. Svakako mi je jasno da ima određenih nepravilnosti, međutim, meni se dopao duh romana. Poruka koja je morala biti prenesena – da nikada ne smemo zaboraviti koliko se stravičnih stvari dogodilo. Postoji, sigurna sam, veliki broj knjiga publicistike i dokumenata koji pokrivaju događaje u vezi za Holokaustom i sibirskim gulazima, ali ja nikada zaista nisam bila ljubitelj čitanja publicistike. A ukoliko je to pošlo za rukom beletristici, to delo je, po mom mišljenju, vredno čitanja. Sa ovakvim stavom sam se upustila i u čitanje „Cilkinog puta“, koji vam preporučujem od sveg srca. Cenim to što Heder Moris odmah na početku čitaocu stvalja do znanja da je ovo delo fikcije. U belešci na kraju, ona objašnjava šta su činjenice, a šta fikcija. Da uz svoju odbranu ove knjige dodam i nekoliko dela fikcije koja su mi s vremenom prirasla srcu, a za koje verujem da bi svako trebalo da ih pročita. „Noć“, „Dnevnik Ane Frank“ i „But you did not come back“ samo su neke od njih.

Nezamislivo je da je mlada devojka uspela da preživi strahote Aušvica, logoraškog kampa poznatog kao kamp smrti, i to nakon što je tri godine bila podvrgnuta seksualnom zlostavljanju, primorana da radi nepojmljive stvari da bi ostala živa, a da je nakon svega toga provela petnaest godinu u gulagu u Sibiru zato što je pomagala neprijatelju. Heder Moris nam omogućava da sve ove strahote proživimo i u knjizi nas odvodi na oba ova mesta. Krećući se napred-nazad između Cilkinih flešbekova iz Aušvica i njene sadašnjosti u Sibiru, čini nam se kao da nas autorka neprimetno vodi iz jednog mesta i vremena u drugo. Ponekad su to samo misao, san ili svakodneveni ružni podsetnik koji Cilku i nas vodaju tamo-amo. Teško je i neprijatno i neophodno za nas da uvidimo i zamislimo koliko je sve to moralo da bude strašno. Ništa od toga ovde neću detaljno opisivati, već ću vam samo reći da je ovo veoma važno delo fikcije, koje se osvrće na strahote tog vremena i tih mesta, ali i na stvarne osećaje, stvarne ljude, pravu ljubav i stvarne probleme sa kojima su se ti ljudi hvatali ukoštac.

Izvor: Goodreads
Prevod: Nataša Đuričić Marković